Napisao: Endrju Kokbrn
Snimio: Kenet Garet

Tekst izgubljen 1700 godina kazuje da je Juda bio najodaniji Hristov učenik.

„Jevanđelje po Judi“, piše u poslednjem redu teksta, dosad poznatog samo zahvaljujući ranim crkvenim vođama koji su ga napadali kao jeres. Prepisano u trećem ili četvrtom veku sa izvornika iz drugog stoleća, baca svetlo na gnostike, čija su se neortodoksna verovanja nadaleko širila u ranim godinama hrišćanstva – a potom nestala.

Rukama drhtavim od Parkinsonove bolesti, profesor Rodolf Kaser podiže drevni tekst i poče čitati snažnim, jasnim glasom: „pediakanaus ente plane“.

Neobične reči behu koptske – tim jezikom se govorilo u Egiptu u osvit hrišćanstva. Nisu izgovorene od kako je rana crkva dokument proglasila zabranjenim za sve hrišćane. Ovaj primerak je nekako preživeo.

Vekovima skriven u egipatskoj pustinji, otkriven je krajem XX veka. A onda je nestao u podzemnom svetu trgovaca starinama. Jedan od njih ostavio je rukopis da leži šesnaest godina u trezoru banke u Hiksvilu u državi Njujork. Pre nego što je dospeo do Kasera, papirus se postupno raspadao na komadiće i malo je nedostajalo da se njegova poruka zauvek izgubi.

Kaser, 78-godišnji naučnik, jedan od najvećih svetskih stručnjaka za koptski jezik, pročitao je odlomak i pažljivo spustio stranicu na sto. „Predivan jezik, zar ne? Egipatski pisan grčkim alfabetom“. Nasmešio se. „U ovom odlomku Isus objašnjava učenicima da su na pogrešnom putu.“ Tekst ga je ushitio, što nije čudno. Prvi red na prvoj stranici glasi: „Tajni prikaz otkrovenja koje je Isus izrekao razgovarajući sa Judom Iskariotskim...

Nakon gotovo dve hiljade godina najomraženiji čovek u istoriji se vratio.

Svi se sećaju priče o bliskom prijatelju Isusa Hrista, jednom od dvanaestorice apostola, koji ga je prodao za trideset srebrnjaka, prokazavši ga poljupcem. Kasnije, sluđen krivicom, Juda se obesio.

On je najveći simbol izdaje. U Nemačkoj službenici mogu da zabrane roditeljima da detetu daju ime Juda. Vodiči u čuvenoj „visećoj“ crkvi svete Marije u starom Kairu posetiocima uvek pokazuju jedini crni stub u beloj kolonadi. Naravno, on predstavlja Judu. Hrišćanstvo ne bi bilo isto bez svog izdajnika...