Prosto je čudno da tukani ne padaju na svoje lice, jer toliko su moćni i veliki kljunovi tih južnoameričkih ptica. Jedna od većih vrsta, toko tukan, ima narandžasto-žuti kljun dug 13 do 15 centimetara, što je oko trećine njene ukupne dužine. Ali, tukanov kljun je savršeno dizajniran da bude i snažan i lagan. Mark Andre Majers, naučnik na Univerzitetu u Kaliforniji u San Dijegu, misli da tukanova dvodelna konstrukcija tukanovog kljuna može da se adaptira u cilju upotrebe u automobilskoj i avio-industriji radi sprečavanja nesreća.
„Tukanov kljun ima fantastičnu strukturu”, kaže on. „Površina je od keratina, istog materijala kao nokti i kosa. Ali, spoljnji omotač nije tako čvrst. U stvari, ima više slojeva tankih, šestougaonih ploča, koji se preklapaju kao crepovi na krovu. Unutrašnjost se razlikuje od ljušture, koja je načinjena od kostiju. Sastoji se od lagane, ali i čvrste pene napravljene od malih snopova i membrana. Neki delovi kljuna su i šuplji.” Rođen u Brazilu, Majers ponekad ide u lov sa ocem i tako je jednom pronašao lobanju tukana. „Kljun je bio tako snažan i lagan; to sam zapamtio do danas”, kaže on.
Napisao: Džon L. Eliot
Novi komentari