Napisala: A. R. Vilijams
Snimio: Kenet Garet

Arheolog Georgi Kitov radi brzo. Kamene grobnice drevnih tračkih vladara otkopava bagerima i buldožerima, pa za nedelju dana obavi posao koji bi pažljivijim, tradicionalnim ručnim metodama iskopavanja potrajao mesecima. Kaže da nema izbora. Pljačkaši vrebaju svuda, spremni da opustoše arheološka nalazišta. „Imaju više novca od mene i bolje mašine“, kaže Kitov. „Pokušavam da sačuvam nalazišta koja bi oni uništili, i dosad mi je uspevalo. Pomrsio sam konce mnogima od njih.“

Ipak, 63-godišnji Kitov je kontroverzna osoba: za neke junak, za druge - nitkov. Još na početku svoje karijere, od sovjetskih kolega je prihvatio način arheoloških iskopavanja, koja se obavljaju mašinama. Brzo je uočio prednosti ovakvog pristupa. „Smatram da je ručno kopanje gubitak vremena“, kaže on. Ali, brojne kolege mu zameraju zbog takve žurbe i nepreciznosti. Neki ga optužuju da je lovac na blago. Drugi ga nazivaju medijskim arheologom, pozerom koji za javnost ispreda priče o svojim otkrićima. Međutim, ima i onih koji ukazuju na činjenicu da gotovo polovina zlatnih i srebrnih predmeta iz najvećih bugarskih muzeja potiču sa Kitovljevih nalazišta: prelepe ogrlice i minđuše, vaze klasičnih linija i ljupkih drški, činijice i vrčevi, rozete sa konjskih amova, ukrasi ratničkih oklopa, štitnici za potkolenice divnih reljefnih motiva, kruna od sitnih hrastovih listova, sjajna kraljeva maska. Da ih nije pronašao Kitov, sigurno bi ih se dočepali pljačkaši.

Bugarska je eldorado za pljačkaše, velika pećina zakopanog blaga. U nekim grobovima zlato počiva još od 4000. god. p.n.e. Preko ovog strateškog mosta između Azije i zapadne Evrope protutnjalo je mnogo osvajača, okupatora, vojnika, putnika, trgovaca i doseljenika: Tračani, Makedonci, Grci, Rimljani, Persijanci, Sloveni, Bugari, Vizantinci i Turci. Svi su oni ostavili traga na tom području, ali i dragocenosti koje može dobro unovčiti onaj ko ih iskopa.