Napisao i snimio: Radiša Živković

Skoro da nema zemlje u Evropi koja ne proizvodi papriku, naročito u našem okruženju. Međutim, samo u Donjoj Lokošnici, selu kod Leskovca, paprika se i dalje suši na tradicionalan način, prirodnim putem, uz pomoć sunca i vazduha, što joj daje prepoznatljiv ukus i šarm naših južnih krajeva.

Svake godine krajem leta na desnoj obali Južne Morave, u pitomoj i plodnoj Leskovačkoj kotlini, selo Donja Lokošnica počinje neobično da se crveni. Razlog su beskrajni nizovi venaca od domaće paprike, koje se tako okačene suše u svakom slobodnom kutku tog nesvakidašnjeg sela.

Sa nešto više od tri stotine domaćinstava, Donja Lokošnica je napredno selo, puno uskih prolaza i sokaka. Tradicionalno gostoljubivi domaćini namernika će uvesti u dvorište i pozvati da se okrepi, ali i da čuje neizbežne hvalospeve o njihovoj paprici. Ipak, zahtevna je i varljiva, jer proizvodnja traži mnogo truda i pažnje. Staro i mlado svoje vreme posvećuju paprici, pa u njihovim životima nema mnogo zabave, dok sa zebnjom, stidljivo i umorno gledaju u nebo, očekujući milost od majke Prirode. Naime, vremenske prilike odlučuju o sudbini vrednih radnika.

Ručno nizani venci paprike uglavnom se koriste za dalju preradu. Svaki je težak oko 15, pa čak do 20 kilograma, a pošto se osuši, i deca ga sa lakoćom ponesu. Neki venci se ostavljaju radi dekoracije dvorišta ili kućnih prostorija, kao neka vrsta maskote ovog kraja. Ipak, u jeku zimske nestašice vitamina C, paprika se skida sa venca i koristi u ishrani, jer je naučno dokazana činjenica o paprici kao izvoru zdravlja poznata i stanovnicima Lokošnice. Ovako sušena paprika najčešće postane začin, poznat kao mlevena aleva paprika ili tucana ljuta, nastao u mlinovima za preradu paprike. Najveća proizvodnja i prerada paprike u Srbiji vezana je za Vojvodinu, to jest horgošku mlevenu papriku. Ipak, proces sušenja je u velikim modernim sušarama drugačiji, brži, veštački.

Prirodan način sušenja paprike nije savremen, zavisi od vremenskih uslova, zahteva puno tuda, nije isplativ. Težak je put do finalnog proizvoda, ako poštujete tradiciju. Međutim, u Donjoj Lokošnici to nije samo porodični posao, to je identitet tamošnjih ljudi...