Napisao: Skot Volas
Snimio: Aleks Veb

Dok pročitate ovaj članak, područje brazilskih tropskih kišnih šuma veličine otprilike 150 fudbalskih igrališta biće uništeno. Tržišne sile globalizacije nezaustavljivo osvajaju oblast Amazonije, uništavaju tamošnje šume i osujećuju napore njihovih najangažovanijih zaštitnika. U protekle tri decenije nekoliko stotina ljudi poginulo je u ratovima za zemlju, a milioni drugih strahuju da neće preživeti, osećajući nesigurnost zbog onih koji se bogate grabeći drvnu građu i ogromne oblasti šuma.

Ovde, na brazilskom Divljem zapadu, gde caruju puške, električne testere i buldožeri, predstavnici vlasti su korumpirani, bez potrebnih sredstava za rešavanje zadataka, a često su i nemoćni. Uzgajivači soje, kompanije za eksploataciju šuma i vlasnici rančeva udružili su se u otimanju zemlje i tako dodatno ubrzali pustošenje i komadanje veličanstvene amazonske divljine.

U proteklih 40 godina posečeno je gotovo dvadeset procenata amazonskih prašuma, što je više nego u prethodnih 450 godina od dolaska evropskih kolonizatora. Naučnici strepe da će još dvadeset posto prašuma biti izgubljeno u naredne dve decenije. Ukoliko se to dogodi, eko-sastav će početi da se raspada. Od vlage koju ispušta u atmosferu, Amazon pri punom kapacitetu proizvodi polovinu padavina na svom području. Ako se krčenjem drastično smanji količina tih padavina, preostala stabla će uvenuti.

Kad se usled globalnog zagrevanja dodatno pojača desikacija, dugotrajne suše povećaće rizik od šumskih požara, koji mogu da unište prašume. Takva suša je zadesila Amazoniju 2005. godine. Nivo reka spustio se i do dvanaest metara, a stotine naselja našlo se na rubu propasti. Osim toga, budući da se šume u amazonijskim državama Para, Mato Groso, Akri i Rondonija bezobzirno pale radi krčenja, Brazil je postao jedan od najvećih zagađivača na svetu zbog visokog nivoa emisije gasova koji utiču na stvaranje efekta staklene bašte. Nagoveštaji kataklizme su očigledni...