Napisala: Dženifer Kan
Snimio: Robert Klark

U celom svetu koronarna bolest srca svake godine ubije 7,2 miliona ljudi, a u Srbiji je 2005. godine od infarkta umrlo 7762 osobe. Učestalost ove bolesti je u zabrinjavajućem porastu, a razbuktava je „izvoz“ zapadnjačkog načina života - motorizovani prevoz, nekontrolisana količina mesa i sira, poslovi koji se obavljaju iz udobnih fotelja.
Da bi obuzdali tu smrtonosnu plimu, kardiolozi propisuju lekove za sniženje holesterola kako bi arterije ostale čiste, ili savetuju pacijente da promene životne navike; najzad, i operativni zahvat predstavlja povoljno rešenje. Pored koronarne angioplastike i hirurgija premošćenja bolesnih arterija (bypass) čest je postupak (u SAD se svake godine operiše više od 400.000 ljudi). Presađivanjima se zamenjuju ozbiljno oštećena srca, a ona veštačka ljude održavaju u životu dok čekaju srca davalaca. Ali, iako preti svetska epidemija, nijedna od tih privremenih mera ne daje odgovor na važno pitanje: ko doživljava srčani udar i zašto?

Ljudsko srce svakog dana otkuca 100.000 puta, terajući 5,6 litara krvi kroz više od 96.000 kilometara krvnih sudova – što je približno 300 puta duže od autoputa Beograd - Niš. Istiskanjem iz srca teškog 280 grama, krv teče tolikom snagom da iz velikih arterija, kad se preseku, mlaz šiklja metar uvis. Ta neumoljiva struja održava čistoću krvnih sudova. Ali, na mestima gde se arterija račva nastaju sićušni vrtlozi, kao u rečnim zavojima, gde komadići lepljivih, voštanih holesterola i masti mogu prodreti u zidove arterija i oksidirati, poput užeglog maslaca. Tu se talože i druge stvari. Na kraju, čitava masa se stegne u svojevrsni arterijski „malter“, to jest plak (dijagram, stranica XX).

Sve donedavno, kardiolozi su bolestima srca pristupali kao vodoinstalaterskom problemu. Kao što nanosi minerala ometaju protok vode kroz vodovodnu cev, tako i novonastalo suženje sprečava protok krvi kroz arterijski kanal. Što je više prljavštine u sistemu to je veća verovatnoća da će zakrčena arterija izazvati srčani udar. Doktori danas odbacuju taj „model začepljenih cevi“ kao objašnjenje koje nije potpuno. Stvari ipak nisu tako jednostavne...