Nema sumnje da morski psi imaju lošu reputaciju. Pogled serijskog ubice, jezivi „kez“ s iskrivljenim zubima, krvavo i bahato hranjenje…Priznaćete, teško ih je zavoleti. Pa ni pisci im nisu uvek bili od pomoći.
„Bledi proždrljivac groznog mesa“, pisao je Herman Melvil o morskom psu „usta punih testera“, „sablasno belog boka“, i „glave nalik Gorgoninoj“. Na svojim višegodišnjim putovanjima sa kitolovcima, taj čuveni pripovedač priča o moru iz XIX veka opisivao je kako morski psi proždiru iznutrice raskomadanih kitova – „grozno meso“ – što nam objašnjava njegov nemilosrdni stav.
Bahami bi možda promenili njegovo mišljenje. Ernest Hemingvej, koji se sredinom 1930-ih sa svojom pisaćom mašinom i ribolovačkim štapom skrivao na ostrvima, nadahnuto je pisao o ribama, pecanju i plovidbi. Istina, mrzeo je morske pse koji su mu proždirali ulov pre nego što bi ga izvadio iz vode. (Desetine tih životinja ubio je iz osvete, pucajući u njih i spaljujući njihova tela na plaži.) Ipak, iako je često proklinjao morske pse, ponekad bi pisao o njima s poštovanjem. U romanu „Starac i more“, ribar Santijago govori o morskom psu koji seče površinu mora:„…i sve je na njemu lepo osim njegovih čeljusti… On nije samo strvinar ili proždrljivac… Lep je i plemenit i ničeg se živog ne boji.”
Velika je i tužna ironija da je većina morskih pasa u svetu cenjena prvenstveno zbog gotovo bezukusnih komadića hrskavice njihovih peraja, koje su skup ključni sastojak u supi od peraja morskog psa. Svake godine oko 73 miliona morskih pasa strada zbog svojih peraja, koja se na azijskim tržištima prodaju za preko 660 američkih dolara po kilogramu. Ta trgovina je sve popularnija, iako je ilegalna i okrutno rasipna – lovci često samo odseku peraje i bacaju morske pse nazad u more, gde ovi uginu od gladi ili budu živi pojedeni. Tome dodajte ribolov komercijalnih ribara, koji ciljano ili nenamerni ulove miliona morskih pasa, kao i sporu reprodukciju tih životinja – i perspektive su crne.
Belovrhi pas, koji je pre samo tri decenije spadao u najrasprostranjenije morske pse, danas se u nekim područjima smatra kritično ugroženim, a sve to zbog velike potražnje za njegovim perajima. Veruje se da je i veliki beli, sa svojom holivudskom ozloglašenošću, ugrožen u celom svetu. Čak i brojne vrste poput limunastih pasa, bikova i karipskih grebenskih morskih pasa u opasnosti su zbog izlova i gubitka staništa. Naučnici upozoravaju da bi se za deset godina populacije morskih pasa mogle značajno prorediti ukoliko se ne preduzmu odlučni koraci. Opsežna zabrana izlova zbog peraja, preciznije izveštavanje o nenamerno uhvaćenim morskim psima i osnivanje morskih utočišta mogli bi olakšati težak položaj morskih pasa. Isti učinak imao bi veći priliv novca za istraživanja. Ali, bez strogog sprovođenja zakona širom sveta, broj morskih pasa nastaviće drastično da pada.
Napisala: Dženifer S. Holand
Snimio: Brajan Skeri
Nastavak ove priče možete pročitati u
martovskom (#5) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari