Posmatrajući mali stakleni globus setio sam se da naša planeta ima svoj dan. U aprilu 1970. godine u Ujedinjenim nacijama prvi put je obeležen Dan planete Zemlje na međunarodnom nivou, iako je nešto ranije, 1969. godine, Džon Mekonel izneo ideju globalnog praznika na konferenciji Uneska za životnu sredinu. Iste godine je dizajnirao i zastavu Zemlje. Tadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant potpisao je 1971. godine povelju kojom se početak proleća na severnoj hemisferi proglašava Danom Zemlje. „Neka budu samo mirni i veseli Dani Zemlje u budućnosti za naš lepi vasionski brod Zemlju, koji nastavlja da se okreće i kruži u hladnoj vasioni sa svojim toplim i lomljivim tovarom vedrog života“, reči su U Tanta.
Čovečanstvo je, zahvaljujući inicijativi američkog senatora i ekološkog aktiviste Gejlorda Nelsona, kasnije usvojilo i 22. april kao Dan Zemlje i taj dan se obeležava na skoro čitavoj planeti.
Pitanje koje je lebdelo oko mog staklenog globusa bilo je i to da li je naša planeta, pod pritiskom savremenog razvoja čovečanstva, zahuktavanju naprednih tehnologija i trci za zaradom, postala krhka kao staklo… Mogu li se izbrojati godine do „pucanja“?
Srećom, nijedno od predviđanja o propasti naše zajedničke kuće nije se obistinilo. Ne želim da verujem u holivudska proročanstva koja poručuju da mirno spavamo, jer će se, kako god, naći neki Brus Vilis da spase planetu. Mnogo je plemenitije misliti unapred i delati u datom trenutku. Setite se svoje omiljene igračke. Mnogi od vas je čuvaju jer je jedinstvena i dan-danas joj se posvećuju u želji da traje što duže.
Društvo National Geographic Zemlju ne doživljava kao igračku, i to je čvrsto dokazano u 119 godina dugoj istoriji. Za sve to vreme National Geographic inspiriše i nastavlja da motiviše na akciju očuvanja, za sada, jedinog mesta na kojem je život moguć.
Novi komentari