Dok mirno „surfujete“ Internetom, kada u noćnim satima čitate knjigu ili prelistavate časopis pod svetlom sijalice, verovatno i ne pomišljate na to da neko baš u tom času proliva znoj u naporu da čoveku novog doba obezbedi preko potrebnu električnu energiju, energiju blagostanja.
Na terenima površinskih kopova „Kolubara“, šezdesetak kilometara jugozapadno od Beograda, „ljudska karika“ u lancu proizvodnje električne energije na svojim leđima nosi odgovoran zadatak obezbeđivanja energenta krucijalnog za državu. Ugalj je u našoj zemlji strateška sirovina, što potvrđuje podatak da je u Srbiji 68 procenata celokupne proizvodnje električne energije bazirano na uglju. Na površini od 600 kvadratnih kilometara kopa, Kolubara obezbeđuje 80 posto ukupne proizvodnje uglja u zemlji.
Značaj Kolubare nisu zanemarili ni političari koji su u poslednjih petnaest godina često koristili radnike ugljenokopa za postizanje partijskih ciljeva. Svaki štrajk, obustavljanje proizvodnje uglja u trajanju preko sedam dana, ozbiljno preti narušavanju kompletnog elektroenergetskog sistema i to je činjenica koja uvek može da se upotrebi ili zloupotrebi. Koliku moć poseduju radnici Kolubare najbolje ilustruje njihova uloga u petooktobarskim promenama 2000. godine.
Ipak, radnik na kopu ne razmišlja o svom značaju u političkom smislu. On zna šta mu je posao i sa kakvom mukom zarađuje za život.
Na pojedinim mestima kop podseća na površinu Meseca, sa debelim slojevima blata na svakom koraku. Putevi su kaljavi i raskopani, i kretanje je moguće samo terenskim vozilima. Truckajući se satima na tvrdom sedištu ruskog terenca, obilazili smo bespuća površinskog kopa i upoznavali se sa Poljem D, najvećim poljem u sistemu površinskih kopova…
Napisao i snimio: Radiša Živković
Nastavak ove priče možete pročitati u
aprilskom (#6) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari