Napisao i snimio: Davor Rostuhar

Visoko na tibetskoj visoravni nalazi se Mustang – malo izolovano kraljevstvo sa jedinstvenom istorijom i kulturom.

„Autentična tibetska kultura danas, osim u egzilu, živi samo u Mustangu.“ Te reči dalaj-lame podstakle su me da započnem istraživanje o Mustangu, kao i da se pripremim za put koji će me odvesti u najzabačeniji kutak Himalaja. Sticajem istorijskih okolnosti Mustang se našao unutar granica Nepala, što ga je sačuvalo od kineske okupacije Tibeta 1959. godine. Kroz čitavu istoriju, pa i ovu modernu, Mustang je bio samostalan. Kraljeva apsolutna vlast prožimala je svaki vid života malobrojnog naroda Loba, a seljački i nomadski oblici života osiguravali su im ekonomsku samostalnost. Donedavno, Mustang je bio „zabranjeno područje“. Tek nekoliko stranih naučnika je imalo sreću da dobije dozvolu sa ograničenim pristupom. Godine 1992. nepalska vlada je pojačala svoj uticaj i otvorila Mustang za određeni broj turista. Globalna kultura počela je polako da prodire u zemlju konzervativnih Loba, pa je to možda bila poslednja šansa da pronađem autentičnost o kojoj je govorio dalaj-lama.

Tamo gde se put završava, u Besisaharu, malom tropskom selu u podnožju Himalaja, izašao sam iz poluraspadnutog autobusa sa rancem teškim 25 kilograma. Jutarnji zraci Sunca teško su se probijali kroz guste oblake koji su nagoveštavali početak kišne sezone. Kako sam napredovao uzbrdo i uzvodno uz reku Marsijangdi tropsko rastinje polako su zamenjivale zimzelene šume, a njih pusti krajolici sa retkim pašnjacima. Ulazio sam u svet bez automobila i televizije, u svet visećih mostova preko nabujalih reka i planinskih puteva uklesanih u litice, s karavanima mazgi i snažnim ljudima koji na leđima nose i do 80 kilograma drva za svoja ognjišta. U svet u kojem pastiri bezbrižno vode stoku na pašnjake, a zvuci truba iz samostana pozivaju na meditaciju. Ulazio sam u svet mirnog planiskog života...