Napisao i snimio: Mark Mafit

Neustrašiv i prgav, australijski mrav-buldog dugačak 25 milimetara koristi svoj oštar vid i otrovne ubode da bi otkrio i ulovio nimalo bezazlen plen. Za mesec dana koliko smo posmatrali crvene buldoge (Myrmecia gulosa), entomolog Robert Tejlor i ja otkrili smo da ovi usamljeni grabljivci često vrebaju u zasedi u blizini cvetova da bi zaskočili pčele, a ponekad uspevaju da ih zgrabe još u vazduhu.

Zamislite osu sa otkinutim krilima i imaćete dobru predstavu o mravu-buldogu. Sličnost nije slučajna: veruje se da su mravi evoluirali upravo od predaka nalik na ose. Buldozi su se oduvek smatrali jednom od najstarijih vrsta mrava. Međutim, neka novija istraživanja pokazuju da su se buldozi pojavili pre ne više od 100 miliona godina, kad i ostale vrste mrave koje su se razvile uporedo sa pojavom biljaka cvetnica. Oni su oličenje anatomije i ponašanja koje stručnjaci smatraju arhetipskim za pretka svih mrava: veliko telo, duge noge, oštar vid, otrovan ubod i relativno usamljeničke navike.

Iako uzorci fosila pokazuju da su mravi-buldozi nekada bili rasprostranjeni širom sveta, danas ih ima samo u Australiji. Stručnjak za ove insekte, Bob Tejlor, odveo me je u šumu eukaliptusa u blizini Nore, grada južno od Sidneja, u potragu za crvenim mravima-buldozima, koji se gnezde u tamošnjem peščanom tlu. Našli smo ih kako napadaju pčele i druge vrste mrava, naročito mrave-graditelje. To je opasan plen, jer „napredniji“ mravi kao što su graditelji mogu brzo da pozovu u pomoć svoje sunarodnike iz mravinjaka tako što im šalju hemijske signale. Buldozi nemaju takve sposobnosti.

Međutim, uz pomoć svog superiornog vida, lovac buldog može da goni mrava-graditelja, da mu skoči na leđa i probode ga pre nego što zbunjena žrtva uopšte dobije priliku za kontranapad. Možda jeste primitivno, ali daje razultate...