Napisao: Čarls Man

Izgleda moguće da je Džon Rolf zaslužan za pojavu gliste - tačnije, obične kišne gliste i crvene gliste, stvorenja kojih u Americi nije bilo pre Kolumba. Rolf je bio doseljenik u Džejmstaunu, u Virdžiniji, prvoj uspeloj engleskoj koloniji u Severnoj Americi.

Danas većina ljudi, ako su uopšte čuli za njega, zna da je to bio čovek koji se venčao s Pokahontas. Samo šačici zaljubljenika u istoriju poznato je da je Rolf bio jedna od najzaslužnijih ljudi za konačan uspeh Džejmstauna. A gliste su bile delo njegove treće, još važnije uloge: Rolf je nenamerno učestvovao u pokretanju velikih i nepovratnih promena američkog pejzaža.

Kao i mnogi engleski tinejdžeri, Rolf je pušio, odnosno, kako se u to vreme govorilo, „upijao“ duvan. Taj „modni hit“ uveli su Španci, kad su po prvi put s Kariba doneli uzorke Nicotianae tabacum. Indijanci u Virdžiniji takođe su upijali duvan, ali taj je bio druge vrste, Nicotiana rustica. Virdžinijski list bio je užasna stvar, pisao je doseljenik Vilijam Streči: „jadan i slab, oštrog ukusa.“ Pošto je stigao u Džejmstaun 1610. godine, Rolf je nagovorio zapovednika broda da mu donese seme N. tabacum s Trinidada i Venecuele. Šest godina kasnije Rolf se vratio u Englesku sa suprugom, Pokahontas, i prvom većom pošiljkom svog duvana. „Prijatan, sladak i jak“, kako ga je opisivao Rolfov prijatelj Ralf Hemor, duvan iz Džejmstauna postao je hit.

Do 1620. godine kolonija je izvezla 20.000 kilograma tog duvana, a u sledećoj deceniji šest puta više. Brodovi su uplovljavali u Džejmstaun i ukrcavali stotine kilograma listova duvana. Da bi brod doveli u ravnotežu, mornari su izbacivali nepotreban teret, uglavnom kamenje i zemlju. To blato je sasvim sigurno skrivalo engleske gliste.

A male gliste su u stanju da izazovu velike promene. U šumama tvrdog drveta Nove Engleske i gornjeg dela Srednjeg zapada, na primer, u prirodi nije bilo glista - verovatno ih je istrebilo poslednje ledeno doba. U takvim šumama bez glista, otpalo lišće gomila se u slojevima na šumskom tlu. Ali, kad se donesu gliste, one prerade otpad za nekoliko meseci. Problem je samo u tome što severna stabla i grmovi pod šumskim krošnjama zavise od tog otpada. Bez njih, voda ispira hranjive materije koje su se ranije u njima zadržavale. Šuma postaje pristupačnija i suvlja, gubi najveći deo svog donjeg sloja, uključujući i mladice.

Pre dvesta pedeset miliona godina svet se sastojao od jedne kopnene mase, koju naučnici nazivaju Pangaea. Geološke sile su to nepregledno prostranstvo razbile na komade, razdvojivši Evroaziju od Amerika. Vremenom su se u dvama polovinama sveta razvile izrazito različite grupe biljaka i životinja. Kolumbovo najznačajnije delo bilo je, prema rečima istoričara Alfreda Krozbija, to što je "Pangea ponovno sastavljena". Nakon 1492. godine svetski ekološki sistemi su se sudarili i izmešali, jer su Evropske lađe prenosile hiljade vrsta u nove domove preko okeana. Kolumbovska razmena, kako ju je Krozbi nazvao, učinila je da sada paradajz imamo u Italiji, pomorandže na Floridi, čokoladu u Švajcarskoj, a feferone na Tajlandu. To je možda najznačajniji događaj u istoriji posle izumiranja dinosaurusa.