Ova završna reč nastaje na izmaku jednog pretoplog majskog dana i često mi se misli vraćaju na fotografije našeg prijatelja Pola Niklena. Ovog puta ne zbog ozbiljnosti teme, nego u želji da osvežim lepe uspomene na vreme koje sam sa Polom proveo u Beogradu i Novom Sadu. Ćaskajući, doticali smo se mnogih tema, i profesionalnih, ali i privatnih. Pol je odrastao na severu naše planete i ledeno okruženje je za njega bila svakodnevica. Osim Društva National Geographic povezao nas je i viski sa kockom leda.
Po svojoj prirodi led se dovodi u vezu sa hladnoćom i krajnjim severom za koji se, mnogo pre pojave Deda Mraza, u nordijskoj kosmologiji mislilo da je postojbina ledenih ili mraznih divova. U južnjačkim predstavama o svetu led nema naročitu ulogu. U srednjem veku u Italiji su sa Alpa donosili led ljudima „tople konstitucije“ radi ublažavanja temperature. Danas je pitanje dokle će led na Alpima (i ne samo tamo) opstati pod uticajem globalnog zagrevanja i koliko će se čovečanstvo „zapaliti“ za globalno hlađenje.
Porast temperature dovešće Zemlju na „tanak led“, ali verujem, možda pomalo naivno, da će napori koji se ulažu u rešenje ovog problema uroditi plodom. U jedno sam siguran – National Geographic će nastaviti sa svojom misijom da prema našoj planeti ne budemo „srca ledenog“.
Novi komentari