Snimio: Kristijan Cigler

Pre šezdeset miliona godina, na planeti koja je vrvela od sisara, jedan stanovnik drveća, sa krilima tankim kao papir, počeo je da se izdvaja od ostalih. Tako započinje priča o precima slepih miševa, koji su snabdeveni sposobnošću da lete i razvijenim šestim čulom zvanim eholokacija zagospodarili noćnim nebom.

Od tada su se namnožili u više od 1100 vrsta po celom svetu i još pronalaze jedinstvene načine da izbegnu gužvu – i da se međusobno ne sudare.

Ostrvo Baro Kolorado, kopnena masa usred Panamskog kanala, površine oko 1500 hektara, pravi je izložbeni prostor za inovacije u svetu slepih miševa. Na ovom parčetu zemlje pod tropskom šumom živi najmanje 74 vrste slepih miševa; u celom SAD ima samo 47 vrsta, a u Amazoniji, koja ima verovatno najraznovrsnije slepe miševe na planeti, ima oko 160 vrsta. Na hiljade slepih miševa dele ostrvski prostor od oko 1500 hektara i pravo je čudo kako im se ne zamrse krila dok se trude da zadovolje osnovne životne potrebe.

Kako svi žive u miru, izbegavajući konkurenciju koja bi neke dovela do istrebljenja? Tako što za sebe pronalaze posebne kutke u nekom od mnogih slojeva šume.

Gde borave, šta jedu, kada se hrane, kako koriste svoja čula, gde i kuda lete kroz krošnje – svaka vrsta ima svoj priručnik utisnut u genima, svoj način da iskoristi beskrajno leto na ostrvu. Jedni izgrizu bočne strane lista, saviju ga i pod takvim šatorom može da se skloni i po 15 sunarodnika. Drugi progrizaju sebi dom usred termitnjaka i isteruju te insekte da bi sebi obezbedili prostor. Neke vrste insekte jure kroz vazduh, druge ližu nektar i polen sa cvetova koji se otvaraju noću. Neki koriste kratko sonarno eho-pulsiranje da usred huka šume pronađu zvukove insekata; neki šalju duže zvuke da bi utvrdili položaj buba u vazduhu visoko iznad gustih krošnji...