Pre šezdeset miliona godina, na planeti koja je vrvela od sisara, jedan stanovnik drveća, sa krilima tankim kao papir, počeo je da se izdvaja od ostalih. Tako započinje priča o precima slepih miševa, koji su snabdeveni sposobnošću da lete i razvijenim šestim čulom zvanim eholokacija zagospodarili noćnim nebom.
Od tada su se namnožili u više od 1100 vrsta po celom svetu i još pronalaze jedinstvene načine da izbegnu gužvu – i da se međusobno ne sudare.
Ostrvo Baro Kolorado, kopnena masa usred Panamskog kanala, površine oko 1500 hektara, pravi je izložbeni prostor za inovacije u svetu slepih miševa. Na ovom parčetu zemlje pod tropskom šumom živi najmanje 74 vrste slepih miševa; u celom SAD ima samo 47 vrsta, a u Amazoniji, koja ima verovatno najraznovrsnije slepe miševe na planeti, ima oko 160 vrsta. Na hiljade slepih miševa dele ostrvski prostor od oko 1500 hektara i pravo je čudo kako im se ne zamrse krila dok se trude da zadovolje osnovne životne potrebe.
Kako svi žive u miru, izbegavajući konkurenciju koja bi neke dovela do istrebljenja? Tako što za sebe pronalaze posebne kutke u nekom od mnogih slojeva šume.
Gde borave, šta jedu, kada se hrane, kako koriste svoja čula, gde i kuda lete kroz krošnje – svaka vrsta ima svoj priručnik utisnut u genima, svoj način da iskoristi beskrajno leto na ostrvu. Jedni izgrizu bočne strane lista, saviju ga i pod takvim šatorom može da se skloni i po 15 sunarodnika. Drugi progrizaju sebi dom usred termitnjaka i isteruju te insekte da bi sebi obezbedili prostor. Neke vrste insekte jure kroz vazduh, druge ližu nektar i polen sa cvetova koji se otvaraju noću. Neki koriste kratko sonarno eho-pulsiranje da usred huka šume pronađu zvukove insekata; neki šalju duže zvuke da bi utvrdili položaj buba u vazduhu visoko iznad gustih krošnji.
Snimio: Kristijan Cigler
Nastavak ove priče možete pročitati u
junskom (#8) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari