Napisao: Dejvid Kvomen
Snimila: Helen Šmic

Proleće kasno stiže u Švedsku. Još je bilo proleće 23. maja 1707. godine kada je pastorova žena u malom švedskom mestu Stenbroholt rodila sina. Proleće je bilo hladno i vlažno, tlo mokro, stabla prolistala, ali ne i procvetala kad je stigla beba, takođe, gola i mokra. Otac deteta, Nils Line, bio je botaničar amater, zagriženi baštovan i luteranski sveštenik koji je izmislio sopstveno prezime (birokratska nužnost pri upisu na fakultet, kada je morao da zameni tradicionalni patronim, prezime koje se izvodi iz očevog imena: sin Ingemara) od švedske reči lind, u prevodu „drvo lipe“. Nils Line je voleo biljke. Detetova majka, rektorova ćerka po imenu Kristina, imala je samo 18 godina. Dete su krstili imenom Karl. Predanje, menjano kroz prizmu vekova i nebrojene osvrte na ličnost koja je postala najistaknutiji svetski botaničar, kaže da su mu kolevku ukrasili cvećem.

Kad je kao mali bio mrzovoljan i plačljiv u ruku bi mu stavili cvet i to bi ga smirilo. U svakom slučaju, to je ono što kasnija svedočanstva govore. Cveće je bilo polazište njegove očaranosti lepotom i raznolikošću prirode. Čini se da je još odmalena shvatio da je ono nešto više od puke lepote i raznovrsnosti - da ono takođe skriva u sebi i neku vrstu unutrašnjeg značenja.

Brzo je izrastao u dečaka opčinjenog ne samo cvetovima već i biljkama koje ga stvaraju, ali i imenima tih biljaka. Dosađivao je ocu stalno tražeći da mu imenuje divlje cveće koje je sakupio. „Ali još je bio dete“, navodi jedan izvor, „i često je zaboravljao imena“. Njegov otac, izgubivši strpljenje, izgrdio je malog Karla i rekao da mu neće više reći ni jedan naziv ukoliko ih i dalje bude zaboravljao. Nakon toga dečak se u potpunosti usredsredio na pamćenje naziva kako ne bi bio lišen svog najvećeg zadovoljstva. To je jedan od onih biografskih detalja, previše savršen da bi bio istinit, kakav bismo očekivali da pročitamo u nekom filmskom scenariju ili prikazu života svetaca. Pa ipak, mogao bi biti i tačan. Imena i njihovo pamćenje, zajedno sa informacijama na šta se odnose, stalna su tema u doba njegove naučne zrelosti. Ali, da biste mogli da razumete veliku slavu koju je uživao čitavog svog života, kao i istorijski značaj njegovog rada, morate imati na umu da Karl Line nije bio samo veliki botaničar i plodan stvaralac koji je pamtio imena.
On je bio čovek novog doba: arhitekta informacija...