Napisao i snimio: Pol Niklen

Proveo sam ceo život na kanadskom Arktiku i u svojoj karijeri uglavnom sam fotografisao oblast gde led dodiruje otvoreno more. Kad sam počeo da radim, činilo mi se da je led neuništiv: najveći njegov deo zadržavao se i u najtoplijim mesecima. On ne predstavlja samo običan pejzaž, već je sastavni deo biologije svakog stvorenja koje živi u tom zaleđenom prostranstvu. Tokom cele godine, a posebno u proleće, beli medvedi lutaju i love na ledu. Foke se na ledu odmaraju i rađaju mlade. Veliki grenlandski kitovi izranjaju poput podmorničke flote kako bi se hranili amfipodama i kopepodama. Beli kitovi (beluge) i narvali pridružuju im se loveći arktičkog bakalara koji, poput prsta tanke kanale unutar leda, koristi za inkubaciju svojih larvi. Arktik bez leda je nezamisliv.

Jedva deset godina kasnije, stvari su se promenile. Polovi se tope uznemiravajućom brzinom. Globalno zagrevanje napreduje i mogućnost potpunog nestanka leda na Arktiku, barem u letnjem periodu, iz dana u dan je sve veća. U rukavcu Lankaster, jednom od najplodnijih morskih staništa na svetu, i istočnom delu čuvenog Severozapadnog prolaza, ubrzo bi moglo da započne novo poglavlje pomorske istorije, jer povlačenje leda omogućava povećan brodski promet, pa teretni brodovi i tankeri sve češće tuda prolaze. Neki naučnici čak veruju da će Arktik u letnjim periodima biti bez leda, što bi značilo da će vrste kao što je beli medved izumreti u sledećih sto godina. Ništa me više ne uznemirava od tog predviđanja...