Slučajno otkriće „ledenog čoveka“ u Alpima 1991. godine pokrenulo je niz naučnih, ali i vannaučnih pitanja. Osim što smo dobili najočuvanije telo pretka staro 5300 godina, što je od izuzetnog značaja za nauku, nad smrznutim Ecijevim telom vije se još jedna misterija – najstarije nerešeno ubistvo na svetu. Stručnjacima ostaje da ga reše. Ali, iako zamrznut, sa polnim organom skvrčenim do neprepoznatljivosti, Eci je na neki način postao predmet seksualne želje. Po objavljivanju velikog otkrića pojavio se izvestan broj žena koje su želele potomstvo sa Ecijem, odnosno da budu oplođene njegovim sačuvanim semenom, što je tehnički izvodljivo, jer je prirodna banka sperme savršeno funkcionisala u Alpima, na granici Austrije i Italije. Ipak, ovaj vid nekrofilije je tema za stručnjake druge vrste.
Genetička istraživanja sprovedena na Ecijevim uzorcima tkiva pomoći će nam da lociramo mesto odakle je pošao i pružiće nam niz novih informacija o sopstvenom evolutivnom pomaku u odnosu na „ledenog“. Dakle, informacije koje nosimo rođenjem mogu biti validne i u smrti, a genom kao najveća čarolija moćne Prirode ostaje večni trag našeg postojanja i trajanja.
Društvo National Geographic sprovodi obiman genografski projekat u kojem sam i sam uzeo učešće. Za kratko vreme dobio sam svoj „genetski profil“. Genetski markeri koji definišu ovo zanimljivo putovanje vode oko 60.000 godina u prošlost do našeg zajedničkog pretka, „evroazijskog Adama“, u današnjoj Etiopiji, koji je takođe imao ljudske pretke, ali o njima ne postoji nikakva genetska evidencija. Rezultati genografskog projekta su veoma zanimljivi, jer iako posedujem dokumente koji moje pretke određuju kao Germane, marker M 172 koji me svrstava u haplogrupu J2 danas se nalazi u područjima Bliskog istoka, severne Afrike i južne Evrope, dok se sam izjašnjavam kao nadnacionalan. Ohrabrujem sve čitaoce da učestvuju u genografskom istraživanju i tako ćemo zajedno otkriti i razumeti vrednost balkanskih i inih ukrštanja i možda doprineti da maksima Gens una sumus zaista zaživi.
Novi komentari