Napisao: Miomir Petrović
Snimio: Milan Radišić

Tri godine hibernacije za nekoliko sati života.
Samo sa jednim ciljem – produžiti vrstu.

U neka davna vremena, ribari i žitelji okolnih, priobalnih sela nazvali su tu pojavu maglom – u suton, određenog dana tačno usred leta druga obala reke bi nestala na nekoliko sati uvučena u gustu mlečnu „maglu“. Verovatno su u ta davna vremena o ovoj pojavi ispredane priče i sigurno je ušla u nepisane anale neke pradavne „panonske mitologije“. Ipak, to nije nikakva misteriozna pojava ili manifestacija onostranih događaja – reč je o prirodnom fenomenu koji se skoro svake godine, u zavisnosti od temperature vode i vodostaja, odigrava na obalama Tise u okolini vojvođanske varoši Kanjiža i u narodu se naziva „cvetanje reke“.

Međutim, nije reč o vodenoj biljci već o insektu, zvanom tiski cvet ili Palngenia longicauda čije parenje predstavlja prirodni fenomen koji se događa celim tokom Tise, od Segedina do ukrajinske granice, pa i u nekim rekama koje se ulivaju u Tisu. Slična vrsta insekata, Hexagenia Limbata, roji se još na reci Misisipi, na tromeđi država Minesota, Viskonsin i Ajova.

Prva dva dana ciklusa parenja predstavljaju samo pripremu, da bi od trećeg do petog dana ova pojava dostigla svoj vrhunac. Iako se insekt tiski cvet smatra jednodnevnim, on živi pune tri godine – skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke. Na svetlost dana prvo izlaze mužjaci koji se, u desetinama hiljada, pojavljuju na površini vode kao larve u beličastim čaurama. U roku od samo par minuta ove ružne larve postaju predivni leptiri. Tada izleću na obalu, traže čvrsto tlo ili list na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlače, da bi se oslobođeni košuljice našli na otvorenom i započeli svoj svadbeni let.

Oko tri godine u dubokoj, masnoj zemlji na obalama i dnu reke ovi se insekti pripremaju za samo jednu stvar koju bi trebalo da postignu tokom samo jednog dana – za produženje vrste. Nad mirnom, do pre nekoliko sekundi uspavanom ravničarskom rekom počinju da se kovitlaju oblaci insekata, a od lepeta krila desetina hiljada tiskih cvetova više nije moguće čuti ni talase...

Ostatak priče i još fotografija možete pronaći u julskom izdanju magazina National Geographic Srbija.