On se prvo pokloni.
Njegov naklon je dubok i dostojanstven, čak i dok mu se tamna perjana pelerina nalik na somot zadiže i otkriva blede bokove.
Antene na glavi poput opruga tapkaju po tlu, jedan-dva, jedan-dva. Bina za njegov nastup jeste mala čistina koju je on lično raskrčio u šumi, pre nego što je više puta ispred svoje izabranice istresao pun kljun šumskog korenja, kao što se posipaju latice cveća.
Njegovu publiku čini nekoliko ženki koje se vrpolje na grani iznad čistine. Njihova pažnja nije baš postojana i zato on počinje rutinski da im se primiče na svojim mršavim nogama, kao što čine balerine na vrhovima prstiju.
Malo zastane radi dramskog efekta, a onda hvata ritam džungle. Vrat mu uranja a glava brzo naizmenično podiže i spušta, dok se antene na glavi ljuljaju u ritmu. Poskakuje, njiše se, lepeće krilima ili ih privija uz telo, perca na bradi se lelujaju. Nastup postiže željeni efekat. Najbliža ženka drhtavo ga poziva, i plesač je zaskače uz prodorno nazalno šištanje. Gomila perja zamagljuje prizor i nije jasno da li je sav ovaj džumbus imao svoju svrhu. Ali, svejedno: uskoro počinje još jedna predstava.
U vlažnoj, zarasloj džungli Nove Gvineje protkanoj lijanama, odigrava se najneobičnija scena u svetu prirode – ljubavna igra rajskih ptica. Nijedna druga ptica na svetu ne pristupa na sličan način razmnožavanju.
Da bi oduševili probirljive ženke, mužjaci se šepure u kostimima koje bi svako pozorište poželelo: skrojeni plaštevi, bleštavi grudni oklopi, ukrasne trake, šeširi, brade, ešarpe i lelujava pera uvijena kao junački brci. Drečavocrvena, žuta ili plava boja prosto bodu oči u neumoljivozelenom okruženju tropske šume. Sastojci najseksepilnije mešavine kostimografije i koreografije nisu poznati, ali čini se da je pravilo – što ekstremnije, to bolje.
Napisala: Dženifer S. Holand
Snimio: Tim Leman
Nastavak ove priče možete pročitati u
julskom (#9) broju časopisa National Geographic Srbija.
To su, pored kolibria, za mene najlepše ptice.
[Odgovori]