Nedavno je internet i SMS glasovima oko 100 miliona ljudi izabrano novih sedam svetskih čuda, a jedno od njih je i piramida u Čičen Ici, spomenik izuzetne mezoameričke civilizacije Maja. Još uvek donekle misteriozna kultura Maja ostavila nam je u nasleđe i dešifrovano hijeroglifsko pismo i kompleksni, ali precizni kalendar koji je transponovan i u datiranje nove ere.
Kao ratarska kultura u borbi sa ćudljivom klimom, Maje su morale da osećaju potrebu za kalendarom, te su dane beležile posebnim simbolima. Blagonakloni bogovi su bili poštovani, dok su se drugi bogovi morali umilostiviti u prikladno vreme, pa je tako nastao majanski kalendar izuzetne složenosti. Maje su bile jedna od numerički najpismenijih civilizacija. Njihov sistem numeracije bio je zasnovan na broju dvadeset. Imale su dvadeset dana u mesecu i trinaest meseci, što tvori ciklus od 260 dana koji su Maje zvale Svetom godinom. Međutim, imali su i solarnu godinu od 365 dana, koju su arheolozi nazvali Neodređena godina, od osamnaest meseci od po dvadeset dana i pet umetnutih dana. Vremensko kolo majanskog sistema dalje se usložnjava do katuna koji obuhvata dvadeset godina od 360 dana i koji je predstavljao najvažniju vremensku jedinicu, jer se smatralo da će zbivanja u jednom katunu biti približna događajima u prethodnom koji se završio na dan sa istim kalendarskim brojem. U majanskom pogledu na svet nije bilo osećanja napredovanja, već je postojala samo mešavina prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Verovatno najznačajnija odlika majanskog kalendara jeste era poznata kao Dugo računanje, brojanje započeto od konvencionalnog polazišta (možda dan poslednjeg stvaranja sveta, jer su Maje verovale da je svet nekoliko puta stvaran i uništavan), koje bi po našem kalendaru bilo 14. avgusta 3114. godine p.n.e.
Broj koji držite u rukama izašao je 5121 godinu kasnije.
Novi komentari