Napisala i snimila: Džodi Kob

Četvrt gejši u Kjotu pokazuje svetu bezizražajno lice: beskrajni redovi vremešnih drvenih pročelja, male dvospratnice na kojima senka od bambusa zakriljuje prozore, onemogućavajući pogled unutra. Upravo su se tu, u javnim kućama, i u četvrtima za uživanje u Tokiju i Osaki, u XVII veku prvi put pojavile gejše, kao plesačice i muzičarke. Prve gejše bile su muškarci, ali do sredine XVIII veka tom profesijom su ovladale žene – a tradicija se očuvala do danas.

Moderna gejša je krem velike industrije koja se vekovima razvijala da ugodi senzualnim željama japanskih muškaraca. Ali, ona nije prostitutka. Ako pruža seks, to je po njenoj vlastitoj volji ili kao deo trajnog odnosa. Njen posao je da prodaje san – o raskoši, romantici i ekskluzivnosti – najbogatijim i najmoćnijim muškarcima Japana. U najskupljim restoranima i kućama čaja, dok muškarci obavljaju ozbiljne poslovne pregovore, gejše toče sake i održavaju razgovor – po ceni od više hiljada dolara.

Malobrojne žene koje danas ulaze u svet gejši privukla je romantična predstava o njima ili ljubav prema tradicionalnim veštinama. Ali, pre Drugog svetskog rata većina gejši nije imala izbora, bile su rođene u tom poslu ili prisiljene da se njime bave kako bi preživele.

U društvu u kojem je ženi bilo mesto ili u kući ili u bordelu, gejše su izborile odvojeni kutak, stvorivši zajednicu žena poznatu kao „svet cveća i vrba“. Odevale su se u raskošna svilena kimona i težile savršenstvu u šminkanju i otmenom ponašanju. Na svom vrhuncu, u XIX veku, diktirale su modu i popularnu kulturu, bile su supermodeli tog vremena. Ali, kako se zapadnjačka kultura širila posleratnim Japanom, gejše su se zamrznule u vremenu, učinivši tradiciju delom svoje privlačnosti.

Gejša, što znači „osoba koja živi u skladu s umetnošću“, uči ceremoniju čaja, kaligrafiju i instrument koji se zove šamizen, uvežbava plesne tačke koje su jedino javno iskazivanje njenih nadarenosti. U tim ekstravagantnim priredbama gejša se kreće kroz niz suzdržanih i elegantnih poza, pri tom retko preterujući...

Ostatak priče i još fotografija možete pronaći u avgustovskom izdanju magazina National Geographic Srbija.