Povratak narvala, kita sa kljovom iz severnih polarnih mora, svake godine predstavlja dugo očekivan događaj na kanadskom Arktiku. Nakon više meseci tame i temperatura koje se spuštaju do minus 40 stepeni po Celzijusu, zima ustupa mesto proleću, i morski led koji prekriva prolaz Lankaster počinje da puca. Otvoreni vodeni kanali između ledenih blokova postaju putne trase za male kitove što led koji se povlači slede do svojih drevnih letnjih staništa oko Bafinovog ostrva. U zabačenim inuitskim zajednicama, kao što su Pond Inlet i Arktik Bej, vesti o dolasku narvala podstiču lovce da posegnu za puškama i krenu do ivice leda.
Kao i Inuiti, i ja s nestrpljenjem iščekujem povratak narvala. Skoro tokom čitavog juna smo moj vodič i ja kampovali na zaleđenoj površini zaliva Admiraliti, trpeći mećave i pomičući šatore da umaknemo raspadanju morskog leda. Kad konačno začujemo pištanje, cičanje i duvanje tih rečitih kitova, penjemo se na veliki blok leda i pozdravljamo njihov dolazak.
U početku narvali prolaze u jatima od osam do deset jedinki, a onda na stotine njih u velikoj paradi. Kako se vesti o njihovom povratku šire preko lokalne radio-stanice, inuitski lovci, od kojih su mnogi moji dobri dugogodišnji prijatelji, počinju da pristižu na motornim sankama, noseći opremu za kampovanje i moćne puške. Zauzimajući položaje na rubu leda, osmatraju i čekaju da narvali izrone dovoljno blizu da ih pogode i dohvate ručno bačenom kukom.
Inuiti su čitave zime željno čekali ovaj trenutak. Svaki čovek koji čeka na ledu nada se da će izvući kita čiji se rog može prodati za više od hiljadu dolara, što je pun pogodak u svakoj zabačenoj regiji gde je radnih mesta malo, a život skup. Lovci se raduju i svežem muktuku, gornjem sloju sala i kože, koji je cenjen kao tradicionalna poslastica.
Napisao i snimio: Pol Niklen
Nastavak ove priče možete pročitati u
avgustovskom (#10) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari