Sasvim nenamerno, ova završna reč nastaje na isti dan, 24. avgusta, kada su u erupciji Vezuva, 79. godine, uništeni Herkulanum i Pompeja. Plinije Mlađi je u dva pisma rimskom istoričaru Tacitu opisao ovu erupciju, koju je kao sedamnaestogodišnjak posmatrao iz obližnjeg grada Mizena, herojsku smrt svog ujaka, komandanta flote usidrene kod Mizena, koji je krenuo u susret erupciji da bi pomogao ugroženima, kao i sopstveno bekstvo, kada je zajedno sa majkom bežao pred smrtonosnim oblakom: „ …a već pade noć, ne kao što je noć kad se sakrije mesec, ili kad se nebo naoblači, već takva kao kad u zatvorenom prostoru ugasiš svetiljku. Mogao si čuti kuknjavu žena, pisku dece, viku muškaraca. Neki su tražili roditelje, drugi decu, a treći, opet, svoje žene. Prepoznavali bi ih po glasu. Jedni su oplakivali svoju ličnu sudbinu, drugi opet sudbinu svojih najbližih; bilo je i takvih koji su iz straha od smrti tražili smrt.“
Za naše prilike gradić, a tada bitan trgovački centar, Pompeja je kao rimska kolonija poznata i pod imenom Colonia Cornelia Veneria Pompeianorum. Priroda je pokazala svoju nepredvidivu moć ne samo kroz erupciju vulkana nego i kroz konzervaciju ostataka grada. U XIX veku kada su arheolozi uklonili naslage pepela i lave, čekala su ih potpuno očuvana umetnička dela, važna za razumevanje slikarstva i arhitekture, kao i arheološki artefakti koji nam pomažu da rekonstruišemo i shvatimo način života u vreme Rimskog carstva.
Uprkos stalnoj pretnji, podnožje Vezuva je ponovo naseljeno. Sagrađen je novi grad, Nea Polis, današnji Napulj. Na vremenskoj lestvici nama bliži od Plinija Mlađeg, veliki Gete je takođe bio svedok jedne erupcije: „Najednom odjeknu grmljava, strahoviti naboj prolete pored nas, i mi se nehotice šćućurismo, kao da bi nas to moglo spasti od gomile kamenja koja je padala; već poče da zveči sitnije kamenje, a mi, ne pomislivši da ponovo pred sobom imamo počivku, i srećni što smo umakli opasnosti, prispesmo u podnožje kupe dok je pepeo još sipao, propisno nam zasuvši šešire i ramena.“
U rimskoj mitologiji, grčki Hefest je, promenivši panteon, postao Vulkan, sin Jupitera i Junone, ostajući i dalje „oružar bogova“ i zaštitnik kovača, gospodar ognja. Uz sve preduzete mere i praćenje Vezuva ostaje nam da se nadamo da će hromi bog biti dobre volje u budućnosti.
Novi komentari