Kenguri penjači izazivaju dve reakcije. Prva je: „O, tako su slatki!“ A druga: „To ne mogu biti pravi kenguri!“ Ali jesu, sve do svojih torbi. U nekim delovima Australije kenguri su razvili arborealni način života, prilagodivši noge penjanju i hodanju, uz neizostavno skakanje. A neki od njih preselili su se u Novu Gvineju.
Šteta što ti lako pokretljivi udovi ne mogu da spasu kengure penjače od opasnosti. U Papua Novoj Gvineji seča šuma i rudarstvo uništavaju prašumska staništa tih životinja; seljaci ih love zbog mesa i repova koji se prilikom određenih svečanosti nose kao ukras na glavi.
Biolog i stipendista Društva National Geographic, Lisa Dabek, specijalizovana za zaštitu životne sredine, predvodi lokalni Program zaštite kengura penjača na poluostrvu Huon. Tamošnja plemena založila su 60.000 hektara oblikujući raj za Matschie kengura penjača, teškog 7-8 kilograma. Tako pripadnik jedne od deset vrsta penjača može da lenčari na omiljenom drvetu, žvaće lišće čiji tanin pojačava kamuflažnu crvenu boju krzna i podiže mlade, koji uz majku ostaju 18 meseci.
Uz pomoć radio-ogrlica za praćenje prikupljaju se podaci o neuhvatljivim, ali dobro prilagođenim prašumskim stanovnicima. Kad se sklupčaju za spavanje, kovrdže u njihovom leđnom krznu pomažu da voda istog trena klizne dalje.
Na slici
Dugi rep kengura penjača ključan je za održavanje ravnoteže u krošnji stabla na visini od 45 metara.
Napisao: Mark Silver
Fotografija: Tim Laman; NGM Mape
Novi komentari