U životima svih nas prvi rođendan je uvek poseban, pa i za National Geographic Srbija. Dok ispisujem ove redove, povremeno bacam pogled na prethodnih dvanaest brojeva i, priznajem, ushićen sam. I ponosan. Ponosan na svoj mali tim sa kojim sam iščekivao prvi broj, delio retke teške trenutke i, mnogo češće, one lepe. Ništa manje, ponosom me ispunjava fantastični stručni tim i autori i saradnici koji su za NG Srbija radili proteklih godinu dana. Naravno, tu ste i vi čitaoci i članovi Društva, bez kojih ništa ne bi ni bilo moguće. Svi zajedno, postigli smo mnogo.
U mnogim susretima i prepiskama koje sam imao od prvog broja, pa do zaključivanja ovog koji držite u rukama, video sam da postojanje National Geographica na srpskom kod mojih inostranih sagovornika izaziva potpuno drugačiju, pozitivnu i optimističnu sliku o našoj zemlji i nama samima. Ako su neki od njih i imali predrasude utemeljene na našoj nesrećnoj prošlosti, one su se u trenutku raspršile. Mnogi moji prijatelji, poznanici, pa i potpuni neznanci bili su sumnjičavi u vezi s tim da li National Geographic može „da se primi“ u osiromašenoj, razorenoj i pokradenoj Srbiji, gde je procenat nepismenih i dalje nedopustivo visok. Ipak, ako i ne uđe u svaki dom, National Geographic podiže stepen opšteg obrazovanja i čini veliki korak napred. Da parafraziram umnog Hegela, čovek je ono što bi kao čovek trebalo obrazovanjem da postane. Ukoliko neko misli da je obrazovanje skupo, neka proba sa neobrazovanjem. Mada, siguran sam da nas je neobrazovanje već suviše skupo koštalo.
Novi komentari