Ponekad ga možete videti, ako ste negde u umerenom pojasu, u sumrak ili pred zoru, kad je nebo vedro, kada se svetlost odbija sa satelita koji se nalaze 600 km iznad Zemlje – svetla tačka, ne sjajnija od prosečne zvezde, koja kao da se mukotrpno vuče preko neba, jer talasasta Zemljina atmosfera (njena iskrivljenja koja on treba da prevaziđe) čini da njegovo lako, neprekidno kretanje deluje skokovito i isprekidano. To i jeste u skladu sa njegovim počecima: više puta odlagan, a onda lansiran u orbitu gde se otkrila kratkovidost njegovih tvoraca; popravljala ga je posada jednog spejs-šatla, dorađivala posada drugog.
Svemirski teleskop Habl postao je najpopularniji naučni instrument na svetu. Njega i kroz njega gledalo je više ljudi nego bilo šta pre njega.
Naučnici prosto gutaju podatke koje on šalje, a prizori zvezdanih jata, maglina i galaksija proslavili su njegovo ime – koje je dobio po Edvinu Hablu, čoveku koji je otkrio da se svemir širi – poznato skoro kao Gugl.
Napisao: Timoti Feris
Nastavak ove priče možete pročitati u
novembarskom (#13) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari