Muškarac – odnosno ono što je od njega ostalo – pojavio se jednog zimskog dana 2003. godine iz irskog močvarnog treseta, s frizurom koja je zadržala isti oblik koji je imala u poslednjim trenucima njegovog života. Pozadi kratko ošišana; na vrhu dugačka 20 centimetara, začešljana u stilu pompadur, učvršćena borovom smolom. A to je bio tek početak zagonetke.
Uočen u velikom situ mašine za obradu treseta, bio je nag, glave oštro izvrnute ulevo, nedostajale su mu noge i donji delovi ruku, jer ih je otkinula mašina koja ga je iskopala iz močvare u okolini gradića Klonikavana. Na glavi i trupu videli su se znaci nasilja koje se dogodilo pre nego što je bačen u mulj: nos mu je bio slomljen, lobanja smrskana, trbuh rasporen. Dok je ležao u močvari, težina tresetne mahovine spljoštila je njegovu smrvljenu glavu, dok je tamna voda uštavila kožu i obojila kosu u narandžastocrveno.
U pomoć su pozvani arheolozi, jer ovo nije bila obična žrtva ubistva: Čovek iz Klonikavana bio je močvarna mumija, prirodno balzamovano svedočanstvo o tajanstvenim obredima tokom severnoevropskog gvozdenog doba koje je trajalo u vekovima pre i posle Hrista.
U irskim, britanskim, nemačkim, holandskim, a naročito danskim močvarama pronađene su stotine ovakvih neobičnih mumija, očuvanih zahvaljujući odsustvu kiseonika i antimikrobskim sastojcima tresetne mahovine.
Narod je ispredao razne priče o ovim telima iz močvara još otkad je krajem XIX veka uvaženo njihovo prastaro poreklo. Skulpturalni mir ovih tela, u potpunoj suprotnosti s okrutnošću njihove smrti, opčinjava i nadahnjuje želju za istraživanjem daleke prošlosti predaka, onih vremena kada su muljevite močvare – koje se sada isušuju i prekopavaju u potrazi za profitom – predstavljale vrata za ulazak u drugi svet. U močvarama su živeli bogovi; a takođe i nemirni duhovi prognanih. U njima su ljudi gvozdenog doba sahranjivali možda one kojih su se najviše bojali ili koje su najviše prezirali, ili su možda žrtvovali voljene ili čak svoje najsnažnije ljude da bi stekli naklonost bogova.
Napisala: Karen E. Lang
Snimio: Robert Klark
Nastavak ove priče možete pročitati u
decembarskom (#14) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari