Ovo je priča o jednoj sasvim posebnoj porodici: veliki, usamljen patrijarh i njegove četiri žene, uvek u međusobnom nadmetanju i nastojanju da jedna drugu nadmudre, svaka sa svojim zahtevnim detetom, i Džordž, dete bez majke – deset bića u svom svetu, međusobno prisno povezanih, koja svoje duge dane provode u baroknom, sparnom staništu koje vrvi bubama i leptirima.
Pogledajte ove četiri žene: Mama, Mekome, Beatris i Agli. Mama je možda glavna među ženkama, ali Mekome je ljubimac „Velikog oca”, i svi to znaju. Beatris, blagonaklona ženka velikog srca sve to veselo ignoriše. Agli je asocijalna, pa izbegava celu porodicu. Svaka majka usredsređena je na svoje potomstvo koje štiti i pomaže. Mama i Mekome imaju male dečake, Kusu i Ekendi, živahne drugare uvek spremne za nevaljalstva. Beatris i Agli imaju novorođenčad, znatiželjnog Džentila i dugonogog Bomoa, koje svuda nose sa sobom.
Danas, kao i svakog dana, patrijarh širokih pleća jede sam. Niko ne sme da mu priđe. Sredina je dana, vrućina i vlaga su jedva podnošljive. Tropske bezžaočne pčele zuje oko njegovih ušiju, muve sleću na njegovu hranu, ali on to ne primećuje. Dok sedi sa trbuhom koji se pruža preko njegovih bedara, žvaće i zvera okolo sa izrazom dosade na svom licu.
Posle ručka, vreme je za poslepodnevni odmor. Vraća se u hladovinu, širi svoje snažne ruke, uzima vazduh šireći svoja mišićava prsa i istog trenutka pada u san. Mekome spretno dolazi do njega i legne. Beatris veselo počinje da doji Džentila, rezervisana Agli kreće da doji Bomoa, Džordž se smesti sama, a dečaci započinju sa igrom. Kusu i Ekendi su prestari za poslepodnevni odmor. Dok njihove majke dremaju, polubraća skaču pored svog oca koji hrče. Jure se, obaraju i prevrću rvajući se, vrišteći i smejući se. Kad se u razuzdanoj igri previše približe usnulom ocu, on progunđa i oni pobegnu glavom bez obzira – ali njegov snažan magnetizam ih ubrzo privuče natrag.
Kad mužjak konačno izroni iz svojih snova, on povede svoju porodicu u šetnju kroz šumu. Dečaci ostaju u njegovoj neposrednoj blizini oponašajući svaki njegov pokret. Njegove žene idu za njim, intenzivno i zavidno svesne jedna druge. Kad on stane, stanu i oni. Kad on krene, krenu i oni.
Kingo i njegova porodica zapadnih nizijskih gorila žive lagodno na području zaštićene džungle koja se proteže uz granicu Republike Kongo sa Srednjoafričkom Republikom. Nacionalni park Nuabale-Ndoki čini tampon-zonu na istoku, a Nacionalni park Đanga–Ndoki u Srednjoafričkoj Republici na zapadu – njihova domovina jedan je od poslednjih delova nedirnute kišne šume preostale u dolini reke Kongo. Pa ipak, obližnje šume su posečene, što često omogućava pristup krivolovcima koji gorile ubijaju radi mesa. Bez zalaganja Dajan Dorn-Šihi, profesorke antropologije na Univerzitetu Stoni Bruk u državi Njujork, Kingova džungla već bi iščezla.
Napisao: Mark Dženkins
Fotografija: Jan Nikols
Nastavak ove priče možete pročitati u
januarskom (#15) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari