Kada sam sa saradnicima razgovarao o potencijalnim temama na početku izlaženja srpskog izdanja National Geographica, kosovske teme su se nekako same nametale. Sličan razgovor se nastavio na jednom ručku u Vašingtonu, u septembru prošle godine. Urednice grčkog i turskog izdanja NG, koje su slučajno sedele pored mene, detaljno su se raspitivale o mogućim rešenjima kosovskog problema. Iako sam sedeo između njih dve, nisam bio „tampon zona“ koja razdvaja „vekovne neprijatelje“, već sam razmišljao o tome kako ne postoje večna neprijateljstva, čak ni na Balkanu.
Pokušaji normalizacije, doduše stidljivi, potvrđuju se i u ovomesečnoj priči o Kosovskoj Mitrovici, slici Kosova u malom, gde reka Ibar deli grad po svim osnovama. Ali, kako to kaže jedna izreka, ako tok reke ne valja, nije krivo korito nego izvor, koji je u slučaju Ibra i dalje zatrpan mržnjom, a voda zatrovana nacionalističkom demagogijom. U kojoj meri će izvor biti očišćen, stvar je ljudi koji na toj i od te vode žive. To ne znači da Kosovo treba da posmatramo „sa tribina“, kao arenu, nego da se uključimo koliko je to moguće, a sigurno ne daljim zagađivanjem.
Novi komentari