Imao je debeo rvački vrat, kljun tanak i dug poput koplja, a dostizao je visinu od metar i po – i bio je veći od bilo kojeg današnjeg pingvina. Neobičan izgled ove ptice nije ono što je paleontologu Džuliji Klark zagolicalo um, već mesto gde se ona gegala: to nisu bila ledena bespuća, već suncem okupani tropi. Ovaj pingvin, koji se zove Icadyptes salasi, živeo je pre nekih 36 miliona godina na području današnjeg Perua, u doba kada je Zemlja bila mnogo toplija, pre formiranja trajnih polarnih kapa.
Godine 2005, nedaleko od grada Ika, peruanski naučnici su otkrili Icadyptesa i još jednog velikog pingvina starog 42 miliona godina. Klarkova i njeni peruanski saradnici bili su prvi koji su opisali ove dve vrste u naučnom radu objavljenom prošlog leta. „Bili su drugačiji od svega što smo do tada videli“, kaže Klarkova. „Poljuljali su predstave o ranim pingvinima.“ Vladajuće teorije drže da su pingvini evoluirali u hladnim staništima blizu Južnog pola, a zatim migrirali u područja oko ekvatora pre deset miliona godina, tokom hladnijeg perioda. Rad gospođe Klark pokazuje da su pingvini došli mnogo ranije i nisu čekali hladnije vreme. „Očigledno je da su se ovi pingvini sasvim dobro snalazili na visokim temperaturama.“
Napisao: Nil Šej
Fotografija: Džulija Klark
Novi komentari