I dalje ostaje otvoreno pitanje da li će čovečanstvu biti predstavljen mogući temelj materijalnog sveta, Higsova čestica ili Higsov bozon. Visokotehnološki uređaj pod zemljom, uz strogi nadzor i armiju naučnika, trebalo bi, uslovno rečeno, da reprodukuje sam početak, big beng u malom.
Za relativno kratko vreme nauka je pronalazila i definisala elementarne čestice jurcajući ka otkriću početka materije. Velika je verovatnoća da ćemo uskoro saznati o čemu je reč, ali još verovatnije je da se napori naučnika tu neće zaustaviti. Svaki uzrok ima i svoju posledicu i potraga za univerzalnim odgovorom biće nastavljena, jer kako je to rekao Ruđer Bošković još u XVIII veku: „svi svetovi manjih dimenzija, uzeti zajedno, bili bi kao jedna jedina tačka u odnosu na onaj veći svet“. Kojem i kolikom svetu pripada nama poznati univerzum, pitanje je koje će nastaviti da kopka mnoge generacije posle nas.
Grčki filozof Demokrit iz Abdere smelo je zaključio da svet čine male, nedeljive, konačne čestice – atomi. A onda, tokom vremena, atom je iznedrio elektrone, protone i neutrone, da bi polovinom XX veka bile otkrivene brojne nove elementarne čestice, a fizičari se još borili sa kriterijumima njihove klasifikacije.
Nauka nam obećava istinu, ali istovremeno nam pokazuje naše granice, kao i činjenicu da smo deo prirode. Veliki fizičar Hajzenberg pretpostavio je da će odgovori na krajnja pitanja biti veoma jednostavni, „jer priroda je po zamisli uvek jednostavna“.
Novi komentari