U Makedoniji je nedavno zazvučala muzika neolita – Dragan Dautovski, muzičar i profesor na skopskom Fakultetu muzičke umetnosti, prvi je posle 6000 godina zasvirao na loptastoj flauti od gline, koja je stvorena oko 5000. godine p.n.e. „Osećaj muziciranja je božanski“, kaže prof. Dautovski, ekspert za tradicionalne muzičke instrumente. S posebnim pijetetom i ritualnim osećanjem prema drevnom instrumentu, on objašnjava njegove muzičke kvalitete: originalni zvučni ambitus (tonski opseg) je jedna velika i jedna mala terca (durski kvintakord) što simboliše muški i ženski princip (dur i mol). Mala loptasta flauta (5 centimetara u prečniku) ima tri otvora, od kojih su dva sa melodijskom funkcijom, a treći služi za duvanje. Posebnom tehnikom sviranja moguće je proizvesti preko 12 tonova i svirati u nekoliko dijatonskih skala. „Flaute i okarine su bliski instrumenti, ali se bitno razlikuju po nekoliko karakteristika – pre svega po otvorima za sviranje.“ Sve okarine imaju stešnjen, kljunasti otvor za sviranje (kao i blok-flaute) i zbog toga je sviranje na njima mnogo lakše. Loptasta flauta iz neolita ima širok, slobodni otvor – osim po tome, ona se razlikuje od okarina i po boji tona i po impostaciji (položaju) usana da bi se proizveo zvuk, kaže prof. Dautovski.
Instrument je prvi put predstavljen prošle godine, iako je otkriven 1989. godine. Arheolog Trajanka Jovčevska, iz Muzeja grada Velesa, kaže da joj je bilo potrebno mnogo vremena da obradi ovaj i druge nalaze iz lokaliteta Mramor kod Velesa (centralna Makedonija).
„Još na samom početku bilo je jasno da se radi o drevnom muzičkom instrumentu – arheološko nalazište Mramor potiče iz doba neolita (oko 5000. godine pre nove ere). Uz pomoć profesora Dautovskog, koji je izvršio stručnu elaboraciju flaute, procenili smo da nije reč o običnom nalazu, nego o važnom artefaktu neprocenjive vrednosti – jednom od najstarijih zvučno aktivnih instrumenata na planeti“, kaže Jovčevska.
Oba naučnika se slažu da je to duhovno nasleđe celog sveta. Milozvučna melodija drevnog doba doživljava se kao pozitivna poruka predaka iz neolita, doba koje se smatra prolećem čovečanstva.
Napisala: Marijana Ivanova
Fotografija: Maja Zlatevska, Dnevni list Dnevnik, Skoplje, Republika Makedonija
Novi komentari