Ovomesečna priča o mestu Đurđin, naseljenom Bunjevcima, podsetila me je na detinjstvo provedeno u Somboru. Odrastajući u Ravangradu, ne mnogo udaljenom od Đurđina, družio sam se (kao uostalom i dan-danas) sa mnogim Bunjevcima, kao i sa svima ostalima, bez obzira na to da li govore ikavicom, ekavicom, ijekavicom…
Sombor, koji i danas može da se pohvali svojom multikulturalnošću i etničkom raznolikošću, omogućio mi je da razlike naučim da doživljavam kao prednost. Bogatstvo kulturnog nasleđa doprinelo je međusobnom poštovanju i dijalogu umesto monologa. Kultura nas definiše, razlikuje jednu grupu od druge i poziva nas da razumemo i budemo svesni različitosti, ne kao problema već kao bogatstva. Verujem da su svi nesporazumi na ovim prostorima, koji se često vide kao nesporazumi multikulturalnosti i višekonfesionalnosti, nastali zbog toga što se izvornom značenju tradicije i sagledavanju života pristupalo površno i, nažalost neretko, iz nakaradnih dnevno-političkih pobuda. Želim da verujem da će takve pobude biti iza nas i da ćemo kao država smoći snage i imati pameti da kulturnu, etničku i konfesionalnu raznolikost pretvorimo u prednost.
Uveren sam u čvrstu vezu demokratije i multikulturalnosti, što podrazumeva oslobađanje od izolovanosti i zatvorenosti, za razliku od monolitnih kolektiviteta baziranih na etničkoj ili verskoj pripadnosti.
Novi komentari