Put do obećane zemlje Šangri-la obično se zamišlja kao neka mistična staza koja vam se privremeno ukaže i vodi u nekakvu skrivenu dolinu u kojoj vladaju mir i lepota. Ali na havajskom ostrvu Kauai, autoput Kuhio je vijugavi asfaltni drum sa dve trake koji vodi do blatnjavog parkinga na severnoj obali ostrva. A tamo, iza peska plaže Kei, hridi Na Palija uzdižu se pravo iz zelene vode Tihog okeana poput džinovskih palisada koji ne dozvoljavaju pristup modernoj civilizaciji.
Ipak, radi se samo o simpatičnoj iluziji. Za razliku od bajkovite Šangri-la, Na Pali je oslikan na svim turističkim mapama ostrva Kauai – a za to je delimično kriv i časopis koji upravo čitate. Jedna jedina fotografija, objavljena 1960. godine u članku o Havajima, prikazala je bujnu dolinu zaklonjenu liticama visokim 900 metara generaciji čitalaca željnoj upravo takvih mesta. Ispod fotografije je pisalo: „Visoke litice Napalija ograđuju dolinu Šangri-la kojoj se može prići samo sa mora… Uvale obrasle rastinjem, ušuškane između stenovitih vrhova, nude avanturistima netaknuti svet.“
Ta slika, i mnoge druge koje su usledile u vidu fotografija i filmova, nadahnule su hodočašća koja traju do danas. Kada je leti mirno more, neki posetioci kajakom preveslaju deonicu od 25 km punu duguljastih hridi, morskih pećina i uvučenih plaža; drugi se otiskuju na „ekstremno sportskim“ splavovima, plovilima sa vanbrodskim motorima koji mogu da savladaju svakakvo more. Neki idu na jednosatnu turu helikopterom da bi imali pogled kao u Parku iz doba jure – koji je sniman upravo ovde, baš kao i King Kong, Južni Pacifik i mnoge druge holivudske fantazije. Oni koji se u duši i telu osećaju mladima pešače vrtoglavim kozjim stazama dugim 18 km sve do najveće doline po imenu Kalalau, gde se često zadrže danima ili čak mesecima duže nego što dopuštaju petodnevne dozvole za kampovanje.
Svi oni uživaju u posledicama geološke drame koja se odigravala milionima godina. Obala Na Pali je izbrazdana padina drevnog vulkana koji se nekada uzdizao sa dna mora više od osam kilometara u visinu. Kao i ostala havajska ostrva, Kauai je stvoreno izlivom magme iz jedne od tzv. „vrelih tačaka“. Dejstvom tektonskih sila ostrvo je odmaknuto od vrele tačke, vulkanski oganj se ohladio a inicijativu je preuzela voda, glavni prirodni vajar naše planete. Kiša (na Na Paliju padne i po 250 cm godišnje) izdubila je duboke dolove i stvorila penušave zavese vodopada koji se strovaljuju sa litica. Ogromni zimski morski talasi razbijali su se o bazaltne stene, nivo mora je rastao i opadao, voda je dubila strme, nestabilne padine. Ishod: niz dubokih kotlina, visokih stenovitih zidova i oštrih vrhova koji se uzdižu više od hiljadu metara iznad Pacifika. I na bioskopskom platnu i na slikama, Na Pali deluje kao raj na zemlji.
Starim stanovnicima Havaja to je bio dom, mesto gde se lovi riba i obrađuju terasasta taro polja. Njihovo prisustvo je vidljivo u Nualolo Kaiju, jednoj od najzapadnijih dolina uz obalu, kojoj se danas može prići samo čamcem. Tragova njihovog života u periodu od gotovo šest vekova ima svuda: kameni zidovi, ritualni platoi, ostaci kuća i skloništa za kanue, kao i brojni grobovi.
U havajskoj kulturi sve stvari sadrže mana, duhovnu silu datu od bogova i predaka. Mana u Nualolo Kaiju toliko je jaka da čak i posetilac sa drugog kraja sveta mora da se naježi. „Oni taj osećaj zovu pileća koža“, kaže Alan Karpenter, arheolog pri Havajskoj službi za državne parkove koja upravlja ovom oblašću. „I ja to osetim svaki put kad ovde dođem.“
Napisao: Džoel Born
Snimili: Dajen Kuk i Len Jensel
Nastavak ove priče možete pročitati u
aprilskom (#18) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari