Šta jede evropske vrhunske spomenike – a šta ne?
- Kristalizacija soli kruni kamen.
- Mikrobi zapravo ne jedu kamen, ali kiseline iz njihovog izmeta ga rastvaraju.
- Termalni šokovi širenje i skupljanje izaziva pukotine na mermernim površinama.
- Obilne kiše plave oluke i prodiru u porozni građevinski materijal.
- Rast temperature u nekim oblastima znači manje mraza – konačno jedna dobra vest.
UGROŽENI SIMBOLI
Ni rat, ni pljačkaši, ni prirodne nepogode nisu ih uništili. Međutim, simboli Evrope sada se suočavaju sa opasnijom pretnjom: klimatskim promenama. Kako tvrdi Piter Brimblkomb, atmosferski hemičar koji pod pokroviteljstvom EU radi na studiji o stanju životne sredine zvanoj „Nojeva arka“, vek pred nama mogao bi da bude problematičan za bisere kulture Starog kontinenta. Osim mogućih katastrofa, poput oluja ili poplava, čitav niz manje dramatičnih uticaja može da ubrza propadanje i oronulost, i doprinese eroziji fasada. Jedna od nevolja je so, koja se kristalizuje i nagomilava tamo gde je mala vlažnost. To bi moglo da ugrozi čuda gotske arhitekture, kao što je katedrala u Milanu (na slici). Druga nevolja su skokovite temperature vazduha; termalni šokovi mogu da ugroze mermer na spomenicima širom Mediterana. Višak vlage u severnim predelima izaziva velike probleme u vidu mikroba koji razjedaju kamen, korozije metala, pojave gljiva i lišajeva. Možda je zato bolje da požurite i što pre pođete u jedan veliki turistički obilazak.
Napisao: Džeremi Berlin
Snimio: Majkl Setboun, Corbi
Novi komentari