Među civilizacijama današnjeg sveta Kina ima najduži kontinuitet u prošlosti i najobimniju pisanu dokumentaciju o svojoj istoriji. Konfučijanstvo, oslonjeno na obožavanje predaka, podsticalo je beleženje prošlosti, ali najpre da bi se pronašao idealan oblik institucije koju treba uspostaviti i vrline na koju bi se trebalo ugledati. Od prvog ujedinjenja carstva, oko 221. godine p.n.e. pa do 1911. godine objavljeno je oko stotinu različitih kalendara, ne sa namerom da se unapredi astronomija, već da bi se vladavini novog cara dalo nebesko obeležje.
Koliko su kineski vladari nebeska kretanja smatrali važnim ilustruje i jedan opis iz Zapisa o obredima dinastije Čou. Naime, car je imao intimnu potrebu za osobljem koje će pratiti kalendar, pa je tako svake noći morao da zna kretanja i položaje sazvežđa tokom svakog sata. Ukupan broj žena u carskoj sviti bio je 121, odnosno jedna carica, tri pratilje, devet supruga, dvadeset sedam konkubina i osamdeset jedna zamenica konkubina. Prema unapred utvrđenom redosledu, žene najvišeg položaja odlazile su u carsku postelju tokom noći koje su najbliže punom mesecu, kada je jin, ili ženski princip najsnažniji, pa samim tim i najsposobniji da odgovori muškom jangu, ili snazi Nebeskog sina. Po kineskom verovanju, tako usklađen spoj trebalo je da obezbedi najbolje vrline kod tada začetog deteta. Zamenice konkubina su odlazile prve u carsku ložnicu, u grupama po devet, tokom devet noći. Sledilo ih je dvadeset sedam konkubina, po devet, tokom tri noći, dok su devet supruga i tri pratilje dobijale jednu noć po grupi. Carici je pripadala jedna noć sa carem, nasamo. Petnaestog dana ciklus bi bio zaokružen, nakon čega se ponavljao obrnutim redosledom. Ovakav sistem je bio u funkciji obezbeđivanja najprobranijih naslednika prestola, a obazrivi carevi su poklanjali veliku pažnju astrološkim predznacima u samom trenutku začeća svakog princa, dok se poštovanje redosleda smatralo važnim za blagostanje carstva.
Revolucija 1911. godine na mnogo načina je promenila Kinu, između ostalog ukinula carske obrede i donela reformu u računanju vremena, pa je paralelno sa tradicionalnim kineskim uveden i gregorijanski kalendar. U nekom smislu i revolucionarne promene se uklapaju u kinesku tradiciju jer je u Kini objavljivanje kalendara ozvaničavalo vlast nove dinastije, slično kraljevskom kovanju novca u Evropi.
Novi komentari