Stari ljudi u Kini ne ustaju kasno. Svakog jutra, milioni starijih građana okupljaju se u parkovima da bi vežbali i družili se. A ima mnogo mesta na koja može da se ode. Nacionalni fitnes program iz 1995. pomogao je da se osnuje oko 30.000 površina za rekreaciju na otvorenom. Daj Vej, jedan osamdesetdvogodišnjak tršave kose i četvrtastih naočara, u šangajskom parku Fuksing važi za najboljeg u taj-čiju, meditativnoj borbenoj veštini kroz vežbe istezanja i ravnoteže. Po podne, on posećuje drugi park kako bi plesao sa ostalim starim ljudima. „Igram rumbu i ča-ča-ča radi dobrog držanja tela“, kaže Daj, „ali što je važnije, to me čini srećnim.“
Njegov životni stil može biti i razlog dugog života. Ceng Ji, profesor demografije, vodi studiju u saradnji sa Univerzitetom Djuk i Pekinškim univerzitetom o blizu 37.000 starijih Kineza. Uzimajući u obzir opšte zdravlje kao i socioekonomski status, podršku porodice, i druge faktore, zaključeno je da je kod redovnih vežbača starih 80 i više godina smanjen rizik od smrti za 20%. Prosečna očekivana dužina života u Kini od 72,5 godina vodi u odnosu na mnoge razvijene zemlje. Ali ne učestvuje baš svako. Ceng i dalje pokušava da ubedi svoju sedamdesetosmogodišnju majku da izađe napolje i počne da vežba.
Na slici
U Hangdžouu ovaj čovek podiže nogu do potpune fleksibilnosti.
Napisao: Džeret Risli
Fotografija: Majkl Jamašita
Novi komentari