Omara Kan Masudi ume da čuva tajnu.
Masudi je direktor Narodnog muzeja Avganistana u Kabulu. Poput Francuza koji su u Drugom svetskom ratu po selima krili vredna umetnička dela da ih ne bi uzeli nacisti, Masudi i nekoliko poverljivih tahilvidara – čuvara ključeva – u tajnosti su sklonili avganistansko drevno blago kad su uvideli da se njihova zemlja pretvara u pakao.
Prvo sovjetska invazija 1979. godine, pa desetak godina kasnije brutalni građanski rat, Kabul su pretvorili u gomilu ruševina. Gospodari rata borili su se za kontrolu nad gradom, muzej je opljačkan, vredni eksponati prodavani su na crnoj berzi, a muzejska dokumentacija je korišćena za potpaljivanje logorskih vatri. Godine 1994. zgrada je bombardovana, uništeni su krov i poslednji sprat. Konačni udar dogodio se 2001. godine kada je na desetine fanatičnih Talibana maljevima porazbijalo eksponate koje su smatrali „idolatrijom“. Više od dve hiljade eksponata razbijeno je u paramparčad.
Tokom mračnih godina, Masudi i još nekoliko službenika muzeja ćutali su o gomili eksponata – recimo krunskim draguljima, poznatim kao Baktrijsko blago – koje su sakrili u podrum predsedničke palate još 1988. godine, kada se posle sovjetske okupacije rasplamsao građanski rat. Stručnjaci iz celog sveta žalili su za eksponatima za koje su verovali da su raskomadani i prodati ili da su ih uništili Talibani u svom raspomamljenom pohodu na „idole“. Do oktobra 2003. godine, dve godine pošto su američke trupe oborile talibanski režim, većina čuvara ključeva je nestala ili napustila Avganistan. Masudi je procenio da je vreme da se proveri da li su eksponati preživeli rat. Kad su bravari konačno otvorili dobro zapečaćeni sef, kompletno Baktrijsko blago i dalje je bilo tamo, umotano u papir, kako su ga ostavili radnici muzeja. Pet meseci kasnije, istraživači su otvorili na istom mestu pet trapova u podu i došli do zadivljujućeg otkrića: gravura u slonovači starih dve hiljade godina, neprocenjive vrednosti, kao i staklarije iskopane u mestu Begram još tridesetih godina prošlog veka koja je dugo smatrana nepovratno izgubljenom. Masudijevi ljudi su i to znalački sakrili, a predmeti su bili dobro očuvani.
„Da ga nismo sakrili, avganistansko blago bi nestalo, bez sumnje. Svi smo čuvali tajnu“, priča Masudi dok nam u svojoj skromnoj kancelariji sipa čaj od đumbira. Njegov muzej – odnosno muzej Avganistana – obnovljen je uz pomoć Uneskoa i drugih stranih donatora i sada je u jeku priprema. Projektanti idu od galerije do galerije, uzimaju mere i planiraju instalacije; održavaju se predavanja za grupu srednjoškolki pod zarovima. Policajci stražare na ulazu. Broj posetilaca lagano je porastao na 6 hiljada godišnje. Odaje su pune nekadašnjih ukradenih eksponata koje su granične i ostale službe raznih zemalja pronašle i vratile u Avganistan. Tu je i oko pet hiljada predmeta vraćenih iz Švajcarske i Danske. Još četiri tone materijala koji je pronašla britanska policija nalazi se u skladištu aerodroma Hitrou i prolazi kroz proceduru za vraćanje.
U holu muzeja, Masudi nam pokazuje šta znači kad se vrati nacionalno kulturno nasleđe. U vitrini je statua bodisatve, budističkog božanstva, iz trećeg veka, u prirodnoj veličini. U to doba današnji Avganistan bio je budistička oblast. Maljevi Talibana razbili su keramičku statuu i muzejski konzervatori tek nedavno su uspeli da je sastave. I dalje se vidi mreža naprslina, ali lice statue ponovo zrači radosnom pobožnošću.
„Kako završavamo restauraciju, tako ih iznosimo pred javnost, jednu po jednu. Obnova će trajati godinama“, kaže Masudi. Ipak, najvredniji eksponati – oni koje su on i njegovi ljudi dugo krili – još neko vreme neće biti izloženi u Kabulu. Muzej nije bezbedan i nema dovoljno zaposlenih, a neprestane akcije bombaša samoubica po Kabulu jasno ukazuju da je oprez neophodan.
Suočeni sa tim problemima, Avganistanci su sakupili svoje drevno blago i poslali ga na izložbenu turneju po inostranstvu. Vlasti Avganistana zamolile su National Geographic da popiše eksponate i pomogne u organizaciji izložbe. Osim što je njihovo blago na sigurnom, Avganistanci se nadaju da će izložba poboljšati imidž njihove zemlje. Masudi se nada da ljudi u drugim zemljama tako neće videti Avganistan u kontekstu njegove nedavne istorije pune netolerancije i međunarodne izolacije, već iz perioda kosmopolitskog duha koji je dugo karakterisao ovu zemlju kao bitnu stanicu na nekadašnjem Putu svile.
Napisao: Rodžer Atvud
Snimio: Ričard Barns
Nastavak ove priče možete pročitati u
julskom (#21) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari