Gorile Virunge

Ubice su čekale da padne mrak.

Prošle godine 22. jula nepoznati napadači su se šćućurili u šumi, spremajući se da ubiju porodicu gorila. Skriveni na padini vulkana Mikeno, na istoku Demokratske Republike Kongo, i naoružani automatskim oružjem, ubice su bile u lovu na dvanaestočlanu porodicu Rugendo, dobro poznatu turistima i omiljenu među čuvarima Nacionalnog parka Virunga. Starešina ove porodice gorila, srebrnoleđi po imenu Senkvekve, težak 225 kilograma, možda je nanjušio napadače u blizini, usmerio je svoj široki, crni nos prema zloslutnom mirisu, ali nije se uplašio. Senkvekve je već video hiljade ljudi i bio je naviknut na njihovu iritirajuću, ali neizbežnu, stalnu prisutnost. Porodica Rugendo je bila u tolikoj meri naviknuta na ljude, da su gorile povremeno umele da se udalje iz šume i odu na neplaniran izlet u kukuruzna polja, ljuteći time lokalne zemljoradnike. Čuvari nacionalnog parka iz obližnjih baraka u Bukimi izjavili su da su te noći u osam sati čuli pucnjeve. Sledećeg jutra, prilikom pešačkog obilaska, otkrili su da su tri ženke — Emburanumve, Neza i Safari — bile ubijene, dok se Safarino mladunče skrivalo u blizini. Sledećeg dana nađen je mrtav i Senkvekve, pogođen u grudi iste te noći. Tri nedelje kasnije otkriće se i telo još jedne ženke iz porodice Rugendo, Masibiri, za čije će se mladunče takođe pretpostaviti da više nije živo.

Samo mesec dana ranije, bile su napadnute dve ženke i mladunče iz jedne druge grupe gorila. Čuvari parka pronašli su jednu od ženki, ustreljenu metkom u potiljak, dok se njeno mladunče, još živo, držalo privijeno uz majčine grudi. Druga ženka nije pronađena. Sve u svemu, sedam planinskih gorila Nacionalnog parka Virunga ubijeno je za manje od dva meseca. Fotografije koje je snimio Brent Stirton, na kojima se vidi kako ožalošćeni seljaci prenose tela mrtvih stvorenja kao da se radi o preminulim članovima kraljevske porodice, pojavile su se u novinama i časopisima širom sveta. Ubistva ovih inteligentnih i skromnih životinja, o kojima su čuvari parka govorili kao o „svojoj braći“, postala su međunarodni skandal. Osumnjičenih nije nedostajalo. Gorile dele park sa nekoliko hiljada teško naoružanih vojnika, učesnika trostrukog gerilskog rata u kome učestvuju dve suparničke milicije i kongoanska vojska. U parku takođe žive lovokradice i horde ilegalnih proizvođača ćumura, a okružen je zemljoradnicima koji jedva preživljavaju hraneći se onim što proizvedu i velikim izbegličkim kampovima pretrpanim porodicama koje su u njima potražile spas od krvoprolića. Bilo bi pravo čudo da su životinje, uhvaćene u vrtlogu te ljudske nesreće, uspele da ostanu nepovređene. Ali, ko je hladnokrvno ubio gorile i zašto?

Zbog svoje neuporedive biološke i geološke raznolikosti, Nacionalni park Virunga je dragulj svih afričkih parkova. Utemeljen 1925. godine, on je najstariji od svih nacionalnih parkova u Africi. Uzan pojas sjajnih geografskih oblika koji se prostire na oko 800.000 hektara (nešto manje od Jeloustouna), Virunga predstavlja utočište životinjama poput okapija — zamislite samo mešavinu zebre i žirafe — ruvenzorijskog dujkera (Cephalophus rubidus), sibirskih ptica koje ovde zimuju, i tri taksona velikih čovekolikih majmuna. „U njemu se nalazi najveći broj sisara, ptica i gmizavaca i ima više endemskih vrsta nego bilo koji drugi park na afričkom kontinentu“, kaže Emanuel de Merod, upravnik dobrotvorne organizacije u razvoju WildlifeDirect, sa sedištem u Najrobiju, koju je osnovao zaštitnik prirode Ričard Liki. De Merod, 37-godišnji biološki antropolog, počeo je da radi u Demokratskoj Republici Kongo (DRK) 1993. godine i doktorirao je na nedozvoljenoj trgovini mesom divljih životinja u istočnom delu DRK-a. „Virunga ima i jedno od najvećih jezera vulkanske lave kao i najveću raznolikost predela na svetu — planinske šume, tresetišta, tropske šume, savanu — između 900 i 5000 metara nadmorske visine“, objašnjava De Merod. „Zaista, Virunga je nesumnjivo najlepši nacionalni park na planeti.“

U svetu je preostalo još oko 720 planinskih gorila; polovina njih živi u nepristupačnom nacionalnom parku Bvindi u Ugandi, a druga polovina 24 kilometra južnije, na planinama Virunge. Planinski lanac Virunga, posut vulkanima, prelazi granice između Ruande, Ugande i DR Kongo. Područje Virunge dele tri parka: Nacionalni park gorila Mgahinga u Ugandi, u kome ima još nekoliko desetina gorila; Vulkanski nacionalni park u Ruandi (poznat po istraživanjima koje je sprovodila Dajan Fosi), s oko 120 gorila; i Nacionalni park Virunga, u kome ima oko 200 jedinki. Nekad su planinske gorile bile glavna turistička atrakcija Nacionalnoga parka Virunga i potencijalno su mogle donositi dobit od nekoliko miliona dolara godišnje. To je važno zbog toga što Virunga, kao i svi ostali parkovi u DRK-u, mora sama da osigurava svoje prihode da bi opstala. Virungom upravlja ICCN — Kongoanski institut za očuvanje prirode — organizacija koja deluje kao zvanična državna agencija, ali od države dobija veoma oskudna sredstva. (U SAD bi to bilo slično posedovanju koncesije za upravljanje nacionalnim parkom). Bez zagarantovanog budžeta, kongoanski nacionalni parkovi su izuzetno podložni korupciji i izrabljivanju — što su obeležja zemlje koju organizacija Transparency International svrstava u 13 najkorumpiranijih država u svetu. Agencija za živi svet je bila omiljeni projekat bivšeg diktatora Mobutua Sesea Sekoa, oca savremene afričke kleptokratije, koji je čak u jednom javnom obraćanju zemljacima rekao: „Ako želite da kradete, kradite spretno, na fini način. Uhvatiće vas jedino ako ukradete toliko da preko noći postanete bogati.“ Takva vladavina imala je katastrofalne posledice po Virungu. Tačnije, pripremila je teren za nesrećnu borbu između dvojice ljudi: Onorea Mašagira, glavnog upravnika Nacionalnog parka Virunga u vreme ubistva gorila, i Polina Engoboba, upravnika južnog sektora tog parka.

Napisao: Mark Dženkins
Snimio: Brent Stirton

Nastavak ove priče možete pročitati u
julskom (#21) broju časopisa National Geographic Srbija.