Postoji pica, a postoji i pica napolitana. Između njih, reći će poznavaoci, ima sličnosti koliko između prvorazrednog bordoa i stonog vina. S priznanjem porekla koje će uskoro dobiti, pica napolitana priključiće se panteonu zaštićenih prehrambenih proizvoda Evropske unije, poput španske gorske pršute, engleskog plavog sira Stilton ili valjevskih duvan čvaraka.
Upozorenje: više vremena je potrebno za čitanje specifikacije EU o napuljskoj pici nego da se ona ispeče. Da bi stekla zvanje garantovano tradicionalnog specijaliteta, pica ne sme da premaši 35 cm u prečniku niti testo sme da bude deblje od 2 cm; u sastojcima mora da se nalazi brašno tipa 00 (prema italijanskoj klasifikaciji) i do 100 grama kružno poslaganih kolutova paradajza. Reč pizza prvi put se pojavila 997. godine u rukopisu iz Gaete, grada na jugu Italije.
Hiljadu godina kasnije, 1997. godine, militantni separatisti sa severa Italije pokušali su da bojkotuju picu, ikonu svojih južnjačkih ljutih neprijatelja. Napuljci su odgovorili otprilike sa „neka jedu palentu“, asocirajući na omiljeno jelo bogatijih, ali navodno kulinarski siromašnijih severnjaka. Da je Napulj patentirao picu, kaže gastronomski pisac Barton Anderson, „bio bi među najbogatijim italijanskim gradovima, a ne jedan od siromašnijih“.
Napisala: Keti Njuman
Fotografija: Rebeka Hejl
Novi komentari