Vatra i voda se sukobljavaju u Daisecuzanu. Dva masivna vulkana prikivaju taj nacionalni park u središte najsevernijeg japanskog ostrva, Hokaido, svojim zadimljenim vrhovima koji se spuštaju u pošumljene, snegom prekrivene i rekama sprane padine – 200.000 hektara ustalasane zelene, narandžaste, crvene i bele u zavisnosti od godišnjeg doba.
Japan se uzdigao iz mora u seizmičkom besu. Tektonske ploče su skliznule i podvukle se, pokrovna stena se stopila sa podzemnim slojevima, vulkani su proradili. Vekovima miran, Asahi Dake, najviši vrh na Hokaidu, uzdiže se na severu. Tokači Dake, na jugu, poslednji put je imao erupciju 2004. godine. U hladnoj, vlažnoj klimi Hokaida, vrhovi izgrađeni Zemljinim unutrašnjim vatrama zaodevaju se snegom, a sneg se pretvara u bujicu, šumu, mahovinu i cvet. Daisecuzan znači „velika snežna planina“.
Gust zeleni zemljani pokrivač čini veći deo Daisecuzanskog neprobojnog, samočuvajućeg rezervata, neometanog izuzev nekoliko određenih staza. U prenaseljenoj ostrvskoj zemlji – jednoj od najindustrijalizovanijih i najgušće naseljenih na svetu – taj park pruža redak otvoreni prostor, njegovi vrhovi i šume se graniče sa brižljivo obrađenim poljima. Park je raj za jelene, ptice, zečeve i medvede, kao i za drveće, žbunje i cveće. Japanski posetioci s rančevima na leđima kreću se kroz masiv s tihim poštovanjem.
Ćerka budističkog sveštenika, Mišiko Aoki, povremeno u leto i jesen po osam sati pešači uz i preko Asahi Dakea, prelazi vetroviti greben i silazi u skrivenu dolinu da poseti svog momka koji pomaže u nadgledanju Hokaido mrkih medveda u parku.
Rano ujutru, jednog toplog jesenjeg dana, pridružujem joj se. Dok se približavamo Asahi Dakeu, šuplje disanje vulkanskih otvora govori nam da je pred nama planina, ali, uvijena u oblake, izmiče našem pogledu. U jezeru sa licem nalik ogledalu, zvanom Sugatami-ike, sneg se meša sa parom; pramenovi pare vezuju Asahi Dake za kamui, Ainu duhove koji obitavaju svuda.
Napisala: Gretel Erlih
Snimio: Majkl Jamašita
Nastavak ove priče možete pročitati u
avgustovskom (#22) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari