Ako od Sunca letimo brzinom svetlosti u dobrom smeru, za 8 minuta i 30 sekundi, stižemo do treće planete po redu. Iz daljine izgleda kao i svaka druga planeta, ali ona nije bilo koja i bilo kakva planeta, već je posebna u odnosu na sve druge za koje znamo. Jasno, reč je o Zemlji.
Grčko poreklo reči „geografija“ (gea-Zemlja, grafein-pisati, opisivati) odaje izvor same nauke. Međutim, „Zemlja“ koju su poznavali antički Grci nije ona Zemlja koju znamo danas.
I posle toliko vremena još uvek otkrivamo nešto novo.
U uvodnom obraćanju prvog broja magazina National Geographic, iz oktobra 1888. godine, napisano je da pokretanje časopisa odgovara osnovnom cilju Društva, „produbljivanju i širenju znanja iz oblasti geografije“. Danas, 120 godina kasnije, National Geographic i dalje opisuje Zemlju i život na njoj. Istovremeno, časopis National Geographic danas opasuje Zemlju svojom mrežom međunarodnih izdanja i za svojih 120 godina časopis je postao (Inter)National Geographic.
Za vek i nešto, National Geographic bio je i još uvek je ogledalo i glas onog dela čovečanstva kojem je nepoznata uskogrudost bilo koje vrste, odnosno onih koji shvataju da je Zemlja naš zajednički brod kojim moramo da plovimo kroz vreme i svemir, računajući na dobro stanje ne bi li nas „naš brod“ odveo što dalje.
Kada bude došao dan susreta sa drugačijom vrstom života u odnosu na zemaljski, hoćemo li imati čime da se podičimo pod barjakom naše planete? Sasvim sigurno da, ukoliko ono što je naše zajedničko nasleđe sačuvamo. Mapa Svetske baštine koju vam poklanjamo ovog meseca može da posluži kao inspiracija.
Novi komentari