Terenske metode Valeri Klark mogu izgledati čudno. Kad ugleda žabu, ona je uhvati. Potom pomiriše. Zatim lizne. Sve joj to pomaže da brzo upozna predmet svojih proučavanja. „Možda ću jednog dana naići na svog princa“, šali se.

Klarkova, hemijski biolog, istražuje izlučevine i otrovnost vodozemaca, a odnedavno se usredsredila na žabe s Madagaskara koje iz svojih kožnih žlezda izlučuju alkaloide.

Žabe, kaže ona, ne stvaraju same te alkaloide; one ih primaju konzumiranjem svog plena koji sadrži te hemikalije. Ali njihov opstanak zavisi od tih oporih sastojaka: otrov u alkaloidima odbija grabljivce.

Na Madagaskaru je Klarkova otkrila da su žabe otrovnije što je oblast netaknutija – verovatno zbog toga što u tim nenarušenim područjima ima više raznovrsnih mrava, stonoga i grinja bogatih alkaloidima nego u područjima u kojima je prirodno okruženje narušeno.

Odatle bi se takođe moglo zaključiti da žabe koje žive na mestima s većom biološkom raznolikošću imaju veće izglede da prežive od svojih geografski manje sretnih srodnica, koje su možda morale da stvore nove odbrambene mehanizme, budući da su postajale sve manje otrovne – a to znači sve ukusnije za jelo.

„Sve se svodi na ukus“, govori Klarkova. „Ako vam ukus nije loš, onda će vas zasigurno neko pojesti.“

Napisao: Nil Šej

Preporučite ovu stranicu