O ljudskoj fascinaciji zlatom ispisano je bezbroj stranica, uključujući tu i alhemijske priručnike. Dugo sam razmišljao da li da se upustim u tu temu, ali shvatio sam da je prostor predviđen za ove redove nedovoljan. A onda sam se setio lika iz mog omiljenog romana „Sto godina samoće“ Gabrijela Garsije Markesa. Pukovnik Aurelijano (lat. Aurum – zlato!) Buendija se posle trideset dva oružana ustanka vratio u Makondo i do starosti živeo od zlatnih ribica koje je pravio u svojoj radionici, tamo gde je njegov otac alhemijskim putem ranije bezuspešno pokušao da udvostruči zlato svoje supruge Ursule. U fantastičnom Markesovom svetu možda su i ispunile pokoju želju.
Današnja nauka smatra da postoji 125 vrsta zlatnih ribica, osim onih iz bajki, viceva i literature, a odgajane su u Kini još pre oko hiljadu godina. Mnogi narodi u svojim bajkama imaju zlatnu ribicu koja ispunjava uglavnom tri želje. Vremenom, Carassius auratus je postala opšteprihvaćeni simbol olakog ispunjavanja naših htenja, ali i lakog (lakomislenog) gubljenja stečenog.
National Geographic nije zlatna ribica, ali u ime svih nas koji rade na srpskom izdanju mogu da vam poželim dobro zdravlje u 2009. godini, jer zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.
Neka vam je zdrava, srećna i uspešna 2009. godina!
Novi komentari