Istorija uvek čini oštar zaokret kada novi američki predsednik polaže zakletvu pri stupanju na dužnost, a što će se sledeći put desiti 20. januara 2009. godine. Novi članovi kabineta, novi Kongres, nova spoljna politika, novi stil u istočnom krilu Bele kuće, novi neprijatni rođaci (uzimajući u obzir dosadašnja iskustva) i novi najbliži prijatelji.
Ali mnoge druge stvari u privatnom svetu predsednika SAD ostaće iste. Sobarice koje su stalno zaposlene u Beloj kući i dalje će pospremati predsednikovu spavaću sobu. Kuhinjsko osoblje će i dalje ljuštiti krompir i mutiti jaja. Baštovani će saditi 3500 lukovica lala koje će u Ružinom vrtu cvetati svakog proleća.
Neprekidna briga za lične životne potrebe predsednika SAD jeste posao koji obavlja više stotina ljudi, uglavnom na državnoj plati, što van imanja u Aveniji Pensilvanija, broj 1600, malo ko zna. Predsedničke porodice dolaze i odlaze. „Borave tu četiri ili osam godina“, kaže Geri Volters, bivši nastojnik glavne zgrade Bele kuće. Međutim, osoblje, običaji i rutina koji okružuju radno mesto najmoćnijeg političara na svetu ostaju isti i često se ne menjaju kroz više generacija.
Volters zna mnogo o tome. Kao zamenik upravnika, a zatim i šef osoblja kuće na najpoznatijoj adresi u SAD, radio je 31 godinu, od Džeralda Forda do Džordža Buša mlađeg. Volters je obuhvatio mandate šest predsednika i sve krize, što domaće što spoljne, dok nije penzionisan 2007. godine. Vodio je ekipu od 90 stalno zaposlenih batlera, sobarica, kuvara, šefova protokola, domara, tehničara za liftove, cvećara, kuratora, stolara, električara i vodoinstalatera. Na neki način, njegov posao bio je sličan upravniku najluksuznijeg hotela na svetu, samo što je Volters bio zadužen za zgradu koja ima četiri bitne i često suprotstavljene funkcije: dom, kancelarija, vredan muzej i mesto bitnih javnih dešavanja. Zvuči neverovatno, ali Bela kuća nedeljno prima i do 30 000 gostiju.
Volters je vojni veteran i bivši oficir nekadašnje Vojne službe bezbednosti (sada poznate kao Uniformisana divizija tajne službe). Njegova vojnička preciznost i krajnja diskrecija bili su sastavni deo posla koji nikada nije imao klasično radno vreme. On kaže da su mu najteži trenuci bili u periodu smene predsednika, kada se 20. januara jedna porodica iseljava oko 10h, a druga se doseljava istog dana oko 16h.
Voltersov posao bio je da se lične stvari porodice koja odlazi blagovremeno isele, a nove usele i rasporede – nove čiste čarape u fiokama, novi lični predmeti i porodične fotografije da stoje gde treba, omiljena jela nove porodice da budu spremna u kuhinji – i sve to u razmaku od svega šest sati. Nemoguće je to obaviti unapred, jer novi predsednik zvanično preuzima dužnost tek 20. januara oko podneva, dva sata pošto kamion sa njegovim ličnim stvarima zastane pred pratnjom na prilaznom putu Bele kuće jer dotadašnji predsednik odlazi u Kapitol. Da bi se posao obavio u roku, Volters bi angažovao svih 90 zaposlenih odjednom, ali podeljenih u grupe sa konkretnim zadacima. Posao se planira mesecima, uključujući nekoliko probnih vežbi sa glasnim preslišavanjima. (Probne vežbe su uvedene tek posle ostavke i prevremenog odlaska Ričarda Niksona. Priča se da je njegova supruga zamolila nastojnika da im se hitno spakuju stvari. „Tako smo i saznali“, kaže Beti Monkmen, jedna od tadašnjih nadzornica u Beloj kući.)
Neka prenošenja vlasti su umela da budu veoma naporna. Bil Klinton je u Ovalnoj sobi ostao sve do 4 sata ujutro, 20. januara 2001. godine. „Njegov radni sto je morao da se raščisti“, seća se Volters. Ali morao je da čeka da predsednik ode na spavanje, pa tek onda da uleti i uz pomoć Klintonovih saradnika raščisti kancelariju i pripremi je za Džordža Buša.
Ipak, kad se te stvari obave i situacija smiri, „Bela kuća je pre svega porodični dom“, naglašava Volters. „Dužnost osoblja je da se prilagodi potrebama svake predsedničke porodice, a ne da porodicu uklapa u Belu kuću.“
Da bi sve teklo glatko, Volters bi razgovarao sa budućom prvom damom već posle izbora u novembru, čim dotadašnji predsednik pozove u goste svog naslednika. Koje sobe biste želeli da koristite kao spavaće? U koje vreme ujutro biste hteli da ustajete? Koju vrstu zubne paste želite u kupatilu? Koje grickalice ili pecivo želite uvek da imate u kredencu?
Napisala: Elizabet Bumiler
Snimio: Kristofer Moris
Nastavak ove priče možete pročitati u
januarskom (#27) broju časopisa National Geographic Srbija.
Novi komentari