Zapadaju iza kauča, prosipamo ih po telefonskim govornicama, cepaju nam džepove – sitne kovanice su ipak popularne u Americi. Zato se uskoro u opticaj puštaju još četiri nove, u sklopu obeležavanja 200 godina od rođenja Abrahama Linkolna.
Ali nisu svi oduševljeni Linkolnovim centom, kako se zvanično naziva taj novčić. U njemu jedva da ima bakra. Od 1982. godine kovanice su 97,5 odsto sačinjene od cinka. Zbog potražnje i brzog rasta cene cinka, oko sedam milijardi novčića iskovanih godišnje sada košta znatno više od jednog centa po komadu.
Analitičari kažu da većina sitnih kovanica brzo izađe iz opticaja i završi u fiokama i posudama, te da bi se ukidanjem kovanog novca uštedeli milioni poreskih dolara. Ekonomisti tvrde da zaokruživanje cena na najbliže krupnije kovanice potrošači ne bi osetili, navodeći kao primer Australiju i druge države koje su ukinule najsitniji kovani novac. I ko sada lobira da sitne kovanice ostanu u opticaju? Đaci? Linkolnovi pobornici? Ponovo pogađajte. Ko bi rekao – proizvođači cinka.
Na slici
Fudžio cent (levo) je 1787. godine bio prvi novčić odobren od vlade SAD. Četiri nova naličja centa kovanog za 2009. godinu odavaće počast Abrahamu Linkolnu.
Napisao: Piter Gvin
Snimio: Rebeka Hejl, saradnica NG; ljubaznošću Ričarda Grosa
Novi komentari