Pripremajući celinu „Dva veka Darvina“ za februarski broj, nisam mogao a da se ne setim tužne činjenice da sam jedini urednik u međunarodnoj mreži National Geographica čiji je ministar prosvete izbacio teoriju evolucije iz programa za osmi razred. Srećom, bio je to potez kratkog daha, ali i još jedan pokušaj obračuna sa teorijom koja je vek i po pod konstantnim napadima.
Darvin nije usamljen slučaj i mnoga velika otkrića pratila je slična sudbina. Ipak, čvrsto utemeljena, ta otkrića su postala baze i generatori novih istraživanja čemu danas možemo da budemo svedoci. S druge strane, nije teško zamisliti šok Darvinovih savremenika. I ljudi modernog doba su bili iznenađeni činjenicom da vasiona postoji i van Mlečnog puta i verovatno ništa manje Krikovim i Votsonovim otkrićem strukture DNK.
Ja o nauci ne znam mnogo, ali me oduševljava činjenica da su naučnici skloni stalnom preispitivanju svojih postavki, da su spremni da promene prethodna shvatanja i da svojim rezultatima inspirišu potonje generacije da nastave dalje.
Danas još uvek postoji jedna predrasuda prema kojoj se evolucija bavi nastankom života, pa i otuda darvinizam dalje ima neprijatelje. Ne, evolucija se ne bavi nastankom, nego razvojem života.
I sama nauka evoluira, pa je tako u poslednjih pola veka otkriveno niz ključnih tačaka o funkcionisanju života. U budućnosti ćemo steći kompletnu sliku o ovom kompleksnom fenomenu, a National Geographic će biti među prvima koji će vas o tome obavestiti.
Novi komentari