Kineska glad za kornjačama, koje se poslužuju kao supa ili pržene, ispraznila je reke i potoke širom Azije od populacija slatkovodnih kornjača. Stope potrošnje su prekomerno porasle od 1990-ih, budući da su odnedavno sve imućniji Kinezi navalili na meso gmizavca koji u tamošnjoj tradiciji simbolizuje zdravlje i dugovečnost. Da bi ga zadržali na jelovnicima, kineski uvoznici su se okrenuli vodama SAD, koje su bogate kornjačama. Danas se stotine hiljada divljih slatkovodnih kornjača, u prvom redu onih s mekim oklopima iz porodice Trionychidae i nasrtljivih (Chelydridae), godišnje otpremi iz južnih država SAD u azijske zemlje, naročito u Kinu.
Ta masovna potražnja izaziva zabrinutost američkih boraca za zaštitu prirode koji tu žetvu nazivaju neodrživom. Kako se te kornjače sporo razmnožavaju, „iznošenje iz potoka samo nekoliko zrelih jedinki moglo bi da izazove posledice koje će se osećati decenijama“, kaže Džef Miler, zagovornik zaštite pri Centru za biološku raznovrsnost.
Prošle godine grupe zaštitnika prirode, okupljene pod vođstvom tog centra, pozvale su države Oklahomu, Teksas, Džordžiju i Floridu — jedine koje još nisu donele zakonske propise u vezi s tim „žetvama“ — da prestanu s komercijalnim skupljanjem kornjača. Njihova nastojanja su donekle urodila plodom. Teksas i Oklahoma obustavile su hvatanje kornjača na javnom zemljištu, a postoji mogućnost da zabranu prošire i na privatne posede. U međuvremenu, Centar priprema novu peticiju: da se čak 12 vrsta južnih slatkovodnih kornjača uvrsti na listu ugroženih vrsta pre nego što bude prekasno.
Na slici
Meso meke bodljikave kornjače Apalone spinifera moglo bi da završi u nekom kineskom tanjiru.
Napisao: Tom O’Nil
Fotografija: Džoel Sartore
Novi komentari