Lorens Vajnstajn ne zna koliko ima bombona u ovoj tegli, ali veoma dobro pogađa. A više ih je nego što biste mogli da očekujete.
Vajnstajn, koji predaje procenjivanje na Univerzitetu Old Dominion u Virdžiniji, ima dara za rešavanje problema sa malo podataka. Njegova tajna je više metod nego magija: razložite problem, približno procenite i koristite metričke jedinice zbog lakšeg računa.
Fermijeva procena, kako se taj metod naziva, pomaže stručnjacima da odluče da li problemi – od broja bombona do količine ugljenika – zavređuju dalja proračunavanja. Preciznost nije uvek neophodna.
Uzmite za primer podizanje nivoa mora. Pretpostavljanjem debljine leda antarktičke ledene kape (1000 metara) i deljenjem tog broja brojem Antarktika za koji je on pretpostavio da bi pokrili svet (30), Vajnstajn je pretpostavio da bi otopljene ledene kape mogle da podignu nivo mora za bar 30 metara.
Mada izveštaji Geološkog pregleda Sjedinjenih Država (USGS) predlažu podizanje nivoa mora za 73 metra (80 metara ako uračunate i grenlandski ledeni pokrivač), njegova gruba procena i dalje predviđa katastrofu. „Nema potrebe da doterujem taj broj“, kaže Vajnstajn. „Ja sam u Virdžinija Biču. U svakom slučaju, ja sam pod vodom.“
Napisao: Oliver Uberti
Novi komentari